Дело

КРПТПКА II БЦИЛИОГРАФИЈА 151 Људп којн се колико толико разумеју у овим стварима могу само сажаљевати, што се такве глупостп могу налазптн и у књнгама, које издаје држава... На страни 24,, говорећи о мирији, „царском личном порезу“, како г. писац велп, .за Турака, налазимо н овако једно место: Овај порез због своје велпчине био је врло тежак, да га је српски народ једва подносно. Но да би себи у овом, илаћању олакшао, он сеудружи вао и стварао велике иородице и задруге.... и задруге су расле нагло... Отуда и видимо оне велике старе иородичне заједнице које су бро)але ио 80 и 100 чланова.“ Као пгго чнтаоии виде, наш је г. иисац пронашао, да су Турци својом миријом — основалн и завели српске задруге! На страпи 45. имамо препричану по иокојном Карићу и другима историју Београда, која се на странп 51. завршује овпм прнкладним речима: „Услед овога и оволнког губптка, аустрнски цар Карло VI умро је 20. октобра 1740. године, и, на љегово место, па царски престо, дошла је његова кћи Марија Терезија*!! На страни 56. читамо, опет, ово: „Српски парод није могао подноситн њпхово зверско понашање, п 1799. годипе појавно се ирви народни оружани устанак, познат под именом Кочина Крајина*\ С допуштемем н госп. Живана Живановића н г. ппсца ово енје' пстнна. Да впдимо сад мало ближе како г. писац држи реч, коју н г. Ж. Жнвановпћ потврђује, да он пигде није давао оцене ни изрицао суд ни о установама, ни о личностима. На стр. 365. чнтамо ово: „нз целе радње кнеза Милоша од првога дана, па све до краја своје владалачке уираве, показује се да је био врло даровит, одважан, досетљив и врло бистра ума. II ако неппсмен ипак је биа вешт у вођењу полптике. За њега се с правом може рећи, да је био најсјајнпји израз народне срнске паметп, да су у њему биле усредсређење све идеје, иредрасуде и тежње његова народа, што га је и чннило омнљеним у целом Српству Услед тога појављује се још првих дана ио ослобођењу завист и подмукло ровење од стране поједииих старешина....“ Пошто је испричао како је 1816 године 30. априла Народна Скупштина тражила од београдског везира да јој изда Петра Николајевића Молера, па нзнео и сам тај докуменат који се чува у Академији Наука, и како је везир у одговор на овај акат другога дана избацио и Молера и његовог пријатеља Радича Петровића, познатог јунака из Борка, мртве на Калимегдан; пошто је даље изнео, како је шест недеља за овим погпнуо у Шапцу н владика Мелентије Никшпћ, а 13. јула 1817. године у селу Радовању, нахпји смедеревској, и бивши врховни вожд Кара-Ђорђе — г. писац овако даље наставља: