Дело

Д Е. Л 0 152 „Да би ирекинуо даље овака крвоиролиКа,’) н стао на пут иезаДоио.ђним старешннама пз првог устанка, кнез Мнлош који је...... еатувао простоту обичаја, ред, идеменптост и мпрољубље из свог задружног жпвота, одважно је стао пред народ, који га је 6. новембра исте 1817. године признао за јединог наследног врховног кнеза Србије, иа то п по новио 14. јануара 1837. године. После овога аризнања, кнез Мнлош, као вредан и способап V свему, ародужио је и даље да ради — на своуим ириватним дома&им иословима и трговини, с куповином и нрСпродавањом на велико: хране, содп и домаћих свиња‘4! На крају кгкпге г. писац је ставпо на артију ове своје реФлексије, „Из овог мадог нрегдеда може се јасно видети, да је нодитнчно стање у Србији после 1842. године ударидо са свим другим правцем. Новнм управљањем земље, у коме је превдађивао стран утпцај, подако су се рушиде политичке установе и земаљскп законн. Услед овако вођене подитпке са свим природно, економско п Фннаиспско стање које стоји у најтешњој вези с иодитичким стањем, морадо је ударитп у назад“. Све то, п још мпого друго што ове врсте ни за г. Ж. Живановпћа, пи за г. ппсца, није давање оцена, нп нзрицање суда нн о установама ин о дичностима! Све су то само годи п иозитнвни — Факти! Исто тако г. пнсац поступа чудновато с придозима, с документнма. Он пре свега не одваја иозната од непознатих докумената, нити пх одваја од самога текста: све то код њега иде у једну торбу, заједно с онпм цитатима од по једнога, два н трп диста из Сраских Новина и штамиањем у цедннп познатих хатшиерпФа! Већ по томе што јс многа документа н придоге, којп се знају и по државпим надлештвима п у Академнјн Наука надазе, не само употребпо но п цедпмпце износио, што је из досада објављеннх докумената по часописима и нарочитим за то_.дедпма преппсе саопшТавао — видп се да ппсац сам није на чисто са својнм задатком, нити зна шта хоће. Он не зна нп да одвоји важно од кеважнога, иего триа све на гомиду како му што под руку дође. Треба само прочптатп оно што је писац дао гшд насдовом четврта буна, и оно што јс изнео о променн уреднпшгва Сраских Новина, иа да сс човек о том уверп. Све што ипсац казује о „ четвртој буни“, то су преписи четири ппсма која се надазе у Академији Наука! Ако је то грађа нема јој овде места, јер то ће, без сумње, Академија 11) Овоме насупрот ево шта прича кнез Милош сам : „И тако сад пошљем истог Анту, још с једним мојим човеком именом Томом Бучићем, с поз\равом овим ка Вујици: да ако се глава Кара-Ђорђева сад у Београд не донесе, то нека знате да ће и моја н ваша изгубљена бити, и целог народа пронаст из тога следовати ! „Ове моје речи и Вујицу подраже, ко.је и он судећи да за спасење целога народа срнског, једиог ма и најглавнијег човека жртвовати погрешка није, тако и учини : КараЂорђа погуби, и главу му везнру у Београд пошље. Вечна му буди памет! (Сиоменпк Српске Краљевске Академије XXI. Кнез Милош црича о себи, стр. 15.).