Дело

КРИТИКА II БНБЛНОГРЛФПЈА 15., паметније н боље нздати. Да то није, опет, нсторпја . јасно је ваљда за свакога

Да се ова књига корпсно упогребн, она треба да се редигује н поново изда! То ће, иаравно, коштатп нових издатака, ади је и то боље него овако оставнти. Како ће, пак, нз- ље много шта имати да непадне као непотребно и некорисно, како ће неко требатп да редпгује п за штампу спреми,јер је сад очигледно да писац за то нема подобностп, оно што још од овога дела није гатампапо — онда се ова оба посла могу урадитн заједно. Од писца треба само одмах одузетп сав остали рукопнс, према мпнпстрову решељу, п пе допустпти му да правп спекулацпје иа рачун државне касе. Оиа је већ доста — страдала ! с. м. п. РоћесЈопб^геЛ7* С. Р. ЦиебИопз геПдЈеизез зосЈа1ез е! роПћЈг ■ диез, Ретеез сГ ип 1готте с1' ЕШ. Тгаскп!: с1и гивае. РагЈЗ (ВаисКу е* С1е.) 1897. в(,.8. II. 288 Пме ппсца ове кљпге нпје непозпато нашим чптаоцпма. С тога нм може битп чудно. што мп о његовом делу говорпмо по преводу, кад бн бпло много прнродннје, да о љему говорпмо по самом руском издању. Међутпм мп на своју жалост, и на жалост опште славенске узајамностп, морамо овде истаћи, да је у Веограду теже доћп до руске књнге него до пнглеске п шпшске, да већ о нталпјанској, Француској и немачкој и не говоримо. То је штета н за српске чптаоце, од којих многи зпа.ју и могли бн лако паучптн рускп, а то .је у псто време штета и за руску књигу, која пренебрегава један трг, на коме би за њу бпло довољно проодње. Допста је чудновато, — п нама је згодпо да ово поменемо баш прплпком говора о књизн Константпна Нетровића Победонсцева, — да у велнкој Руспјн нико не номишља на шпрење руске књнге бар међу иравославним Словевпма. Не бп ли Славенско Добротворно Друштво — ако ннко другп — требало да о овоме мало размнслн? Не бп ли сам пнсац дела које је иред нама могао овом прнлпком учииитп добру услугу општој словенско.ј ствари, која би бпла замашнпја него што се на првп поглед п зампслнти може ? По кратком предговору Фрапауског преводноца ово је дело пзишло првп пут год. 1896, н дожпвело је у брзо неколико пздања. Овај Францускн превод прнвукао је на се пажњу најугледнијпх данашњнх мпслплаца у Фраццус.кој : сам Жпл .Теметр написао .је о љему у париском Фигару нре два месеца један врло духовпт чланак, да о другим прпказима п пе говоримо. Мепп је свратпо особиту пажњу на ово дело, лославшп ми његово Француско нздање, сам Господнн Богпшцћ, па чему сам му, заједно с Делом и његовнм чптатељпма, од срца захвалаи. Ове године нзпшло је п немачко пздање Побрдоносцевљеве књнге