Дело

154 Д Е .1 0 под насловом: З^геИ^гадеп с1ег СедетоаН, у преводу К. КогсћагсК-а и ККе1сћпег-а код Августа Дајбнера у Берлину, а она ће по свој прплицп убрзо бптн преведена и на друге језике. Нрпзнаћу одмах, да одавна нпсам наишао на књнгу, чпја би свака сграна тако верно и тако јако оличавала свога писца, као што је случај овде. Име Победоносцевљево је тако познато у данашњем европском друштву; не само у његовој отаџбинп већ н у целом образованом свету његове су мисли, бар у главноме. тако видне, да је довољно поменутп само његово пме, па да се одмах пред собом има духовна слика и верског и политичког човека, чпји је утнцај пресудан у пословнма Русије већ више од двадесет година, и који се што је још важнпје, неће завршити његовом смрћу. Што је до данас нзван Русије била тајна. то су Победоносцевљеве књижевнпчкр врлине, које су, судећп по овим студијама, врдо јаке, п које олакшавају разумевање његовога утпцаја у Руснји, .јер су најлепша сведоџба јачине у догицп, ведрпне у мишљењу, лепоте V стилу (која је и у преводу сачувана), богаства у књнжевном образовању, шпроког п дубоког познавања ствари п односа у европском друштву , па чак п леппх нсжппх осећаја, који овде-онде одају пишчеву песничку природу! Било да писац расправља о односпма између цркве п државе, бнло да говори о новој демокрацији, било да се бори с политичкпм обманама и с болестима наших дана, нападајући пороту, штамцу, и критпкујући савремену јавну наставу; било да говори о знањима н раду, о верн н новинама у њој; било да проучава душевнн жпвот н карактере, нли да се бави расправљањем пптања о сили п власти, пди о цркви и разним вероисповедима, — он се свуда јавља као убеђени поборннк мисли ко.је заступа, ои их свуда износи с младалачком ватреношћу п с гвозденом догпком зрела човека, оседела- у раду н ис.куству, и ви се морате покдонити пред његовпм разлагањем п онда, кад не можете да прнмпте нн све ноставке нп све закључке његове. Кроз целу књигу провлачп се као црвена нпт прекаљено убеђење о узвпшеностп народне православне цркве, и тежња да се и политпчкп н друштвени интореси у данашњем и познпјем друштву наслоне на Христове речн : „Волнте једаи другога, као што сам вас ја водео*. Ннје с тога чудо, што је и напреднија критика у Русији, која, као што се зна, Победоносцева не волп особито, дочекала и примила ову његову књигу с дивљењем, обележившп .је као дело које чпни еноку у саврсменом руском духовном жнвоту. Докле писац претреса разна иитања и проучава разне односе; докле вам се јавља и као богослов и као правник, и као исторнк и као политпчар, и као публициста, п као књпжевник у ужем смислу ове речн, дотле једна основна, главна мисао нде кроз све листове н кроз све редове његове књиге, то је мпсао о замашноме и непроцењивом утицају и зпачају вере у људском друштву, о узвишеностп и неопходностп њеној,