Дело

КГИТНКА II БИБЛИОГГАФИЈА 155 о њеној чистоти и чедности, и о огромној улозн ко.ју је она вршила у прошлости, и коју ће неминовно имати још да вршп у будућностп. Не треба злмерити данашњем заставнику Православља шго он баш у овоме гледа узор вере и спас света. Дубока су занста и озбиљпог проучавања достојна упоређена, за мене са свпм нова, која поштсванп писац чнни нзмеђу католичанства православља и протестанства. Ја нећу овде улазити у иретресање нп једног од иитања којима киптн ово дело, п о којима би се дало много, грло много, пнсати; н ако бих у појединима, у многима од њих ја био слободан мислити другојаче, ир и зиајем одмах, да нх има и таквих у ко.јима бнх морао^сасвим ћутатн, ,јер до њих моја надлежност и моје пајскромније разумевање нпкако не допиру. Па ипак су мнсли Победоносцевљеве учпннле на мене снлан утисак с погледом на само верско стање у нашем народу. Да оставимо за сад Србе католике и мухамеданце, код православних Срба свнх нокрајпна ми стојимо данас у верском погледу врло хрђаво. II ако наша браћа у Аустријп, у Мађарској, у Боснп и Херцеговинп, у Македонији и Старој Србији, п могу наћн извпне за зло стање у овом погледу, јер душмапи Српства поткопавају земљнште православљу, гледајући у њему јак народин бедем, — у Ераљевннн Србији би за зло верско стање било врло тешко наћи олакшавних околкостп, да о правдању одговорних већ и не говорнмо. Наравственостп, поштењу и честитостп вера ће још за дуго, ако не увек, бпти главна и најпоузданија полуга. Вера с тога ваља не само да се чува п одржава; она треба да се не ује, развпја и усавршава у нашсм народу без престанка. Ми међутим улазимо у жнвотну борбу без тога поузданог оклопа, и последпце су тога стања страшне. У нас расте крпвичност из дана у дан; душевна оболевања су постала најобичнија нојава, породпчнп живот је расклиматан до застрашљивостн; у свим гранама нашега живота има много, врло много болеснога. Вп ћете рећи да је то дошло отуда. што смо ми врло брзо, без одморака ушли у европску цнвилизацију, за коју се нисмо могли довољно спремити, и тражићете објашњења томе н у нашој псторнји петстолетног робовања. Шта нам је међутим сметало да увек носимо компас са собом? Зашто да смо и суднју и наставнпка, п војника и све остале чпновнпке већ наоружали стручном спремом, докле нам свештеницп ни данас као нп ире педесет п сто година не знају готово ништа више од часловца?! Шта верују данас у Србпјп људи, шта верују жене, а шта ће веровати њихова деца? Какву устегу дајемо мп новпм нараштајима против пскушења, којпх ће јамачно из дана у дан бивати све више и више?Мисли ли ко год данас о свему овоме у Србијп, кад се то до данас није чинпло??.... Али бп нас ово размишљање одвело на суд о људима чија је успомена па једној странп још врло свежа, а да бн се о њнма могло хладно говоритн; ми бп с друге стране моралп говоритп п о онима, којп данас носе велпку одговорпост за овај носао, а то бп већ била иарочпта задаћа којој није овде место-