Дело

156 Д Е .1 0 Победоносцевљева књига изазваће код сваког читаоца многа размишљања, и с тога ми је била дужиост пстаћп је овде. Образованијп читаоцп моћи ће је корпсио читатп већ на три језика, а бар поједпне главе из ње ваљало бп превести и на наш језнк. Др М. Р. Веснпћ. Статистички Годишњак Краљевлгзе Србије, II, 1894-5. 8-на стр. (305. Веоград. Државна штампарија. Цена 8 динара. ♦ После мало више од две године ево добисмо н другу књигу Статистичкош Годишњака. којп пздаје наше стагнстпчко одељење мпннстарства прпвреде. Прва је књпга била за 1893. годнну. У овој другој су књпзн две, годпне, те ако тако буде н с трећом књпгом на коју се пе би чекало онолнко колнко на ову другу, онда бисмо брзо дошлп у могућпост да у иочетку сваке годипе имамо Годишњак Статистички за нрошлу годину. То би бнло врло добро н много би врсдело. Надајмо се да ће нам то наш вредни пачалник државне статнстике г. Богољуб Јовановпћ дати — ако се овом иослу п други буду одазвалн до којих његово уредно јављање стојп, н ако се, у опште , Државпој Статистпцп буде већа пажња поклањала, те се она спабдела буде п с довољно радне снаге н довољно материјалнпх средстава. У предговору нам г. Јовановпћ каже, да је руконис за овај годишњак дао био у штампу још 25. септембра нрошле годпне, а државна је штампарија стигла израдитп га тек крајем Фебруара ове годпие ! Ова друга књпга Годишњака је скоро два нута већа од прве, што се лако објашњава Факгом да она обухвата две године. Алп је увећаност, мпмо то, дошла и од начина обраде п од уношења и неких података којих нређе није бнло. Тпме је њсна садржпна иостала разноврснпја, богатпја н драгоценија. • Да сву њену богату садржнну овде нзноспмо не бп, разуме се, нмало смпсла, нити је један књижеван прпказ за то ; алн препоручујући свпм интелпгентним Србнма ову књпгу највећој пажњп п ироучавању, ми ћемо бити, ипак, слободни, да ио неке податке изнесемо и на по неке стварп прстом укажемо. 'Ј^ Србпја је 1то склопу свога становнпштва још једнако скоро са свнм млада, сељачка држава. Број варошкога становипштва је још једнако сразмерно малп. Од 2,312 484 становника у опште, варошана има свега, рачунајућн ту и све оне наше многобројпе „варошице“, од којпх мпоге нпсу нпшта друго до проста па још и мала села, — 319.375 становника Овај крупан Факат којп доминпра п привреднпм и полнтпчким живогом нашнм, п без кога се многе појаве у нас не бн могле и не могу