Дело

КРИТИКА БИБЛИОГРАФИЈА 157 како ваља објаснпти, има свој извор не само у младостн наше државе него много п у историји нагидј. Сав горљи слој друштва мп смо пзгубплп: у револудпјама и борбама нашим противу Турака. II то се мора пматп у виду ако се овај Факат хоће правплно да ехвати п оденн. А што Срби ппак показују много впше склоности н воље за трговиеу на пр. и поелове с њом у ве.зи, него што би се то могло отекпвати по склопу самогастаповништва Србијина, тако да су већ прплпчнодавно честп сељаци трговцч, то сведочи да Србнп има чула п духа трговпнског п индустрпског, а нарочпто трговинског. II та прта се опажа не само у Срба у Србпји него п ван ње, где их год нма: ч у Босни и Хердеговпнп , н у Хрватској и Славонији, и у Бачкој и Банату, и у — Америди. Ова на свакп пачип нсторпјом и геограФскпм поло-кајем развијена карактерна црта пашега народа веома је важан елеменат у нашој културиој н народносној борби, као што је. с друге стране, она псто тако знак вншега културнога стуиња. Врло .је па пр. карактеристпчан Факат да се Србп нпгде не туже тако много на Јевреје, нптн опет ови мећу међу њпма тако много напредују — као међу друпш народпма ! Крајем 1890. године број варошана је износно 286.466 становнпка — мање, даклс, него 1895. годпне за 32.90.) становнпка. Пре него што пођемо даље да истакнемо овде п густину насељендсти. Она је била, за целу земљу, крајем 1895. годнне 47-9 стаповннка на један квадратни кпдометар, док је годпне 1890. пзноспла 44'5. Преко диФре оиште густине насељености нмају овп окрузи: ваљевски (68*2), врањски (64'4), крагујевачки (61*7), крајннски (57*6), крушевачкп (53 4), моравски (52.5) н нпшки (49'5). Најмању густпну пасељеиостп пма уашчки округ (28-8). • Као што се зна, Србпја нема нндустрије велике: она је у нас тек у повоју. Али је вредно ипак да разгледамо по нешто од онога што она има: пндустрпју пива, брашна и руднпке. 0 том овај годишњак н говори. Чудо нам је да г. Јовановић ннје дао податке још о неким индустријским гранама: на пр. о Фабрнкацнјп тканнна у Параћину (Фабрика браће Мннха са свим модерно уређена) , о Фабрнкацнјп кожа у Београду, о крагујевачкој Фабриди војној, о Фабрпци за клање и нрераду стоке н још о некнм мањим гранама индустријскнм. Производња аива у Србијп задовољава потпуно сву унутрашњу потрошљу, јер .је увезенога са стране пива било свега 1437 хектолнтара у 1895. години, п 1557 хектолитра у 1894. години А пронзведенога пак у земљп ппва бнло је 1895. годпне 61.372 хактолнтра, а 1894. годпне било га је још и мало више — 65.701 хектолитар. Кад упоредимо гоупне од 1888. на овамо , до краја 1895. годпне.