Дело

КРИТИКА II БНБЛИОГРАФИЈА 159 Основна частава у 1895. години даје ове статистпчке податке. Школа основних је било: мушких 847, женских 130; варошких 156, сеоских 821 — у оиште, свега 977 школа. Годнне 1890., пак, број школа основнпх бпо је овакав: мушкпх 651, женских 62: варошкнх 137, сеоских 576 — у опшге свега: 713. Кад ове бројеве упореднмо, онда видимо да је за пет годнна норастао целокуини број основних школа за 264 школе, што долази просечно на једну годину по 52 нове школе. Сеоских школа је више 245, а варошких 19 за ових 5 година. Женских школа је внше 68, али њих треба да је још далеко вигие, јер ми смо у том прплпчно заостали. Наравно да мп овде мислимо сеоске женске школе, а не варошке. Овде ће бити место да поменемо и аисменост становништва — по попису од 1895. године. Писмених је било свега: 321.222 становника, шго према целокупном броју даје ароценат аисмености 17'29. У варошпма је проценат писмевостп 51.75, а у селима 11.57 — разлика знатпа, н она долазн колико од још малога броја школа ио селима, нарочнто од оскудице женских школа, толнко и од недавнога јачег увећања школа сеоскнх. Проценат ипсменостн мушких је 28.05, а женских 5.83. Ио попису од 1890. године проценат ппсменостн био је овакав: Општи проценат: 14.17; варошана: 45.79; сељаца 8.95; мушких 23.02; женскнх 4.74. Број учнтеља и учитељица у основиим школамаје био 1895. године 1816. Од тога броја учитеља: 1059, учитељнца: 757. Године 1890. било је учитеља н учитељица свега 1334. Од тога броја учитеља: 793, учитељица 551. Општн број наставеика у основннм њколама порастао је, дакле, за 472 наставника; учитеља за 266, учитељица за 206. На издржавање основних школа у 1895. г. дала је држава 1,965.902 динара, а општнне 1,233.454 — свега је издато 3,179.356 динара. Ђака је било свега, псте године, у почетку 90.004 , а на крају годпне — 73.522

Чешће се, п у нас и у Бугара, нраве упоређења између Србнје н Бугарске баш на основу статистике основних школа, и онда се нстиче Факат како Бугари имају и више школа и више учитеља. Ми смо и сами о том, пре две године, говорили баш у Двлу, те се овде на то нећемо враћатп. Алп ћемо истаћи како се и овде внди једна разлнка, рекли бисмо. карактерна. ако не би била и културна, између нас и Бугара. Докле је у њпх обраћена далеко већа пажња на екстенснван рад у