Дело

ШЧШОРСКА 011.1114.1 А 15 ндрану боју лида, и у онијем годинама, у осамдесетој, бјеше необично живоланан. Карло је био сушта слика брата Паола. такође блијед, такође прогрушано црне браде,’млитава и тужна ногледа. само лица њешто ширег и тањих усана. Зането , у шеснаестој години, бијаше вшпи од оца, а сјем Колнарових тјелесних одлика, имао је у лицу н>ешто на матер, особито инран доброћудности. Амалија. ]>одом из Сеоца, бјеше стасита жена у тридесет шестој години . једра и лијепо сразмјерна. дугу.њастих. румених образа. ванредно правилних уста и здравих зуба. Дуго су ћутке сједели. само што је стари у себи мрмљао. Најпослије он устаде и поче ходати дуж дугачке тесге. Од једном устави се пред Карлом и започе љутито : IIа добро, шта је. хоћемо ли ноћити овђенак , овако. а. је ли. бистра главо. умјешни човјече, домаћине ? Ја пдем ! рече Карло са њешто жучи, спустив се низ тезгу... Идеш. али не знаш ђе. радиш али не знаш шта, као увијек. од постанка свог!... Реци ми. ђе идеш? Па у кућу! одговори син слегнув раменима... А ти. Амалија ? — Па шта могу ? рече она уетавши. — А ти, Зането ? —- Како ви заповједите ! одговори дјечко, али се приби уз матер и ухвати је за руку. ' Стари их гледаше са презрењем и злоћом. На његовим крезубим устима развуче се иодругљиви осмејак , а очи му сијеваху младићским жаром. — Идите и урадите све како ваља ! Изгрлите се е њим и оправдајте се итто нијесте одмах дотрчали ! Зготовите господску вечеру ! Дозовите музику !... Збиља, Карлето мој, како би било да иотражим музиканте ? Не шалим се! Ти знаш, како он љуби музику !... Али, збиља, не треба то , Зането ће одсвирати добродошлицу ! Карлу задрхташе усне и капци затрепташе, а као да из дна мртвачког блиједила изби јаче бљедило. Зането гурну матер. те- она одговори старом :