Дело

ЈАДОВПЕ ПЕСМЕ 27 И ја зборим сетна, тужна : „Не, више га љубит’ нећу! Узалудпп на што боли ? Угушићу љубав жарку, ишчуиаћу срце бурео, шго га. тако силно волн!“ Алн тада, ја се сећам оннх милих лепих дана, што их тамеа прошлосг крнје, И усне мн саме шапћу: „Заборава тебн нема, љубав твоја мртва пије ! 11 прођоше други данн, али срце увек стрепи при помену твог нмена, а живот ми пспуњава туга тиха, гуга трајна, у дну срца сакривена. М И А И Много је година прошло, ти сн у гробу сада, а тада сеђаше са мном весела, чила, млада. 'Галас је јурио бесни, прскао снве степе, а тн сеђаше, Мила, на брегу покрај мепе. Осмех је красио благи лепоту лица твога, и ти се нрнблнжи мени — сећам се часа тога. II рече тада иежно: „Знаш шта ме тајно боли: што срце моје бурно једину тебе воли, а то још није љубав, за којом младост жудп, љубав што тихо, вечпо загрева наше груди.и II талас опет пљусну п разби белу непу о онај камеи тврдн и сиву ону стену. Ја те погледах, Мила, ал’ твоје око сјајно не беше вшне радост, већ туговање таЈно. II ти се окрете мени и моју руку узе, II па њу падаху тада срдачне твоје сузе. У[ МЕТА