Дело

26 Д Е .1 0 Ал’ гле, усред иоћи тихе неки чудни, сетнн гласи, срцу моме ево стижу. Познајем их. То су гласи што раздиру, што сажижу, што још неко срие гуше! Кроз тишпну што се вије, то је одјек тешка бола. растужене сегне душе. Кад све снева; кад све снава; жагор бурни, живот младн V цветни се санак скрије: само срцу расплаканом, ни у тихој благој ноћи, њему једном санка није! УТЕХА ПОЗНАНИКА Све је тренутак један! II прошлост и будућност хнтају, лете, журе... А ти, шта хоћеш само ? Шта тражпш од живота? Куда тн жеље јуре? У груд’ма твојим много срушеннх нада има, у срцу бол се крнје; а у тишини ноћној нз твога ока сјајна, многа се суза лије. Ал’ утеши се само, живот ће овај бурни брзо тн, веруј, проћи, а за њим одмор лаки, тишина света, вечна, мора ти, мора доћи! ТЕШКИ ЈАДИ Могу л’ рећи: не љубнм те, кад мн срце још задрхће при помену твог имена? Могу л’ рећн да је мржња, ова туга тиха, трајна, у дну срца сакривена? Није љубав, није мржња, већ су боли то бескрајнн што раздиру груди моје, а ти боли твој су поглед, јади тешкн ледне речи, немилосно срце твоје.