Дело

ЈлДОВНЕ ИЕСМЕ сунце је јасно; ласкаво мило грле се вали. Ка оној цветно.ј, дивотној странп, веселе душе, препуних груди, креннмо чунпћ. хајдемо брзо тамо где бурно срце мн греди. На оној сграни впдиш лн, душо, то поље цвегно, то небо плаво ? Зар може бнтн Од тога дивније, љубавн нашој место дпчније? М 0 Л Б А. Из твог ока радост блиста. а у мом је суза многа... 0. та ходп, ходн ближе, да. с' нагледам лица твога. Загрлп ме, алн снлно, да се скрше боли моји! Пољуби ме, али жарко да се душа с твојом сиоји ! Ја пе тражим да осетиш јаде што ми срце пати, али часак заборава... Толико ми можеш датп ! У НОЋИ Тншнна је. Нема. гласа, нп тпчпца цвркутавнх, да песмице своје нпжу.