Дело

24 Д Е Л 0 М А Ш Т А Њ Е. Кад се лахор младц крене шуштећ’ тио зачује се тица шарннх гласак мно; кад на грапн затреперн листак мали; кад зајече крај обале бурни вали, ја тад лебдим украј њега, шанућућ' тио... Ох, како те силно љубим, цвете мио ! ТА ПЕСМУ КАДА ХОЋЕШ... Та песму када хоћеш, у оне висине плаве ти младим срцем својим узлети бурно, смело : само ћеш тамо наћп велпко, чисто што је; само ћеш тамо славом, увепчат’ поносно чело. Горе, куд поглед жуднн управљаш тако често, скрпвене плахе жеље а боле своје тајне, наћн ћеш извор нрави, светнњу вечитог раја, тамо, где јасним блеском трепере звезде сјајне. Та песму када хоћеш, у тихој благој ноћи, кад друге санак свлада, нек душа твоја бдије: у томе миру светом, у благој тихој ноћи чудна се, тајанствена. дивотна песма крије ! П 0 3 и в. Где сн ми злато? Ох, дођи, дођи! На реци чека већ чунић мали; небо је плаво,