Дело

ЈАДОВНЕ ПЕСМЕ МОЈЕ ПЕСМЕ. Сузама «ас, песме, пишем, уздисајем горким храним, боловима душе своје од погледа туђих браним. На грудма вас својим носим, груди моје ватра жива... да л’ још когод несме своје тако пази, тако скрива? Вн сте мени сведок бола, " вн сте сведок јада многа, а текле сте, песме маде, нз дубине срца мога. СРЦУ. Од рођења мога, од младости нрве ти у грудма мојим вазда куцаш јако, срцем тебе зову. — Рецн срце моје, је л’ у грудма бурним живовање лако ? Ал’ ти ћутиш само. Ох, разумем добро : ћутање је ово тебе много стало. А мени је лакше. — Аох, срце моје, Да л’ до века не би тако ћутат’ знало.