Дело

Д Е Л 0 било да су се они чврсто шљубили и то је блажило немиле односе између одраслих, јер Паоло није говорио ни е оцем ни с братом, са снахом мало. Усамљеност и несрећу своју Ба је заглушавао музиком. ГТо читаве часове из камаре од рицивер разлијеваху се гласови, час умиљати, сјетни, њежни, час опорити, громки, — гласови се извијаху, пренлетаху се, слијеваху се. причајући доброћудним трговцима и занатлијама у сусједству чудне ствари, иривиђења с Истока, љубав у Италији, дјетињство у Розопеку, очајање безбожне душе. Ј ер је Ба био безбожник. Сумњало се да симпатише Турцима, зато што су патриоте „код Руже“ често опажали да се нодругљиво осмијехне кад би остали дијелили турско нашљеђе. Али што .није крио, то бјеше његова неисказана мржња према цркви. Наравно, сво је досјетке о тој ствари избацивао је само кад би био зачикан. Једном га Лојдов агенат запита зашто никад не иде у цркву, а он одговори: Ба ! Спремите онамо добар ручак, однесите и шампањског, на ћете видјети хоћу ли радо отићи. — А у џамију бисте ишли ? вели онај пакосно. Ба, у џамији је љети лијепо ! Обично је хладовина ш чистота, па се сједи комотно на ћилиму, прекрштених ногу, н комотно се размишља о глуиостима свакојаким , ако хоћете, и католичким ! Марија се клела да Ба клања сваког јутра и вечера, само није могла разумјети, зашто клањајући држи тешке гвоздене јабуке ! Други настун дође доктору на сред трга, једном пред подне, кад је, као обично, ишао са Занетом у птетњу. То је било, од прилике, десети дан. Тај је трајао много дуже од п})вога, и Ба се придиже сасвим исиијен. Онда отправише Занета у Дубровник, да онамо учи гимназију. Три или четири дана. након тога паде Плевна, и диже се бурно весеље у Розопеку. У вече је била читаоница освијетљења, младеж у гомилама иђаше улицама пјевајући. Паолови прозори бјеху затворени, а. сутрадан њега нестаде из Розопека. Говорило се, да се Иво најнослије склонио, да му да десет гисућа Форинти. ј!!имо /'АатавУо^