Дело

ПРИМОРСКА ОВЛИЧЛА 21 познавао. али кад га овај поздрави капом, он му учтиво отпоздрави. До Ђура је имао опанчарску радњу Васо Коренић, стари Розопечанин. ГГаоло стаде пред њим и наемија се. —- Ба! Ти си се. Васо. угојио. а нијеси много ни остарио! Васо, који га дочека забленут, порумени и весело му пружи руку. — Познадосте ме, шјор-Паоло! — Ба! настави Паоло... Како је с опанцима! Је ли више босих, него обувених? И заређа тако, устављајући се често, предусретајући познанике најобичнијим опаскама, као да су се јуче растали. Једном вели: ..Гле, ти обрадатио као какав калуђер !“ Другоме каже: гТПта ће ти, болан, та трбушина!‘‘ II питао је многе за породицу, за сроднике. Једном, који му се тужио на упорне болове у цријевима и питао еавјета, одговори : — Ба , и ја еам дођох да се лијечим у завичај ! Видиш ли какав сам? Пе могу ја дати оно што сам тражим ! На пијаци се одмах створи једно мишљење, да Паоло није сугранут. као што би његови хтјели. Пошто му пак ријеч „ба“ бјеше најобичнији израз за чуђење и сажаљење и шалу и срџбу, за све, то му она одмах приону као надимак, — ирозваше га доктор Ба. А граја се заниха против Ива и Карла. У граду се Паоло такође јави многима па уђе у кавану код „Приморске Руже‘* и узе читати њемачке новине. Дуго је читао. па се од једном етропошта са столице , пјенећи и трзајући се. За тренутак одлети глас по Розопеку: — Отрован је Паоло Ивов! За тренутак стече се сав Розопек у град. Допадоше и љекари. Они кажу: „Падавица је!“ Народ виче. „Отрован је! Љекари су подмићени! “ Факини га однесоше у кућу. ИвоиКарло затворише се у радње. Свјетина загуши трг. Жандари с муком брањаху оца и сина. Узбуђење се стиша тек око заранака, кад Паоло изиде из куће са Занетом. Па онда свако чудо за три дана и у Розопеку! Паоло је увијек шетао са синовцем, највише по околини. Очигледно је