Дело

20 Д Е Л 0 као обично, само велика је разлика била у његову изгледу и ходу, — чинио се десет година старији. Као обично и Карло изиде око шест и отиде у свој дућан. Он бјеше сав нодадуо. Мало касније изидоше госпођа и Марија, да куие житак. Најпослије и Зането са бременом књига отиде у манас.тир. С обје стране трга, трговци и занатлије стајаху пред вратима и упорно гледаху на Колнареве ирозоре. Кико се шуњао од врата до врата и понављао свој синоћни доживљај. Чиновници који становаху у подграђу, уранише да се прошетају тротоарима, испред оба низа дућана. Повелика гомила дјеце што иђаху у школу, задржаше се на средини малога трга. У осам часова тачно, Иво отвори Фабрику изнутра. Доиста се он дуго шчињао, да ли да нромоли главу, или не. па најзад извири и брзо се повуче. Најближи му сусјед, трговац маниФатура (галантериста), Т>ура Радиновић, дође пред врата, назва бога и започе: — Код вас новост велика, а шјор-Иво? — Ето. мој синко. божја каштига! одговори стари, ломећи прсте... Луд! Сасвим луд! Умал није синоћ удавио Факина, па онда је штапом ударао но пијаноФорту? — О. боже сачувај! Ама одакле долази несрећник? — А бог зна, мој синко! Зар он умије казати? — Ама, како је умио доћи? Како га пустише? — Е, како! Може бити да га је консулат отправио! Т>уро се врати, да прича даље. Карло је у свом дућану давао иста обавјештења. Најзад, раствори се средњи прозор камаре од рицевер и Паоло се указа са цигаром у устима и са књигом у руци^ Дуго је тако остао, доиста намјерно, да пијаца напари очи његовим ликом. Па се уклони и до мало изиде са штапом под мишицама, као синоћ, добро исиршен. Најприје се упути, да ће иснред дућана Карлова, па десно, у град; али се предомисли и пође право к Фабрици, па се устави пред вратима, боком њима окренут, а гледаше искоса на другу страну. Тако је остао најмање пет минута, иа узе штап у руку и лагано пође даље. Т>ура Радиновића, који је био млад човјек, није