Дело

ИРИМОРСКА ОБЛИЧ.ТА 19 — Добро си рекао ! одврати Паоло весело... Рицевер значи примити и она ме прима. Она је добра! Сунчана је и суха, и ја ћу у њој остати! Све су остале влажне, нијесам их заборавио. А и ово дијете спава у влажној соби, видим ја на њему, а то не смије бити! Е. сад, лаку ноћ! Пошаљите ми млијека, али најприје кревет! И он се учтиво поклони снаси, а синовца пријатељски поздрави руком. Али кад мати и син изидоше, он повуче брата за рукав: — Знам да ће гор је бнтн лома, али изведимо одмах ствар на чисто. Ја ћу остати овдје. Јаћујести сам, т. ј. ручавати, јер за доручак и вечеру треба ми само млијека, али обилато млијека и добра млијека. И тако. докле не расправимо наше ствари... Какве наше ствари? запита Карло намрштен, гледајући брата право у очи. — Ба! учини Паоло гледајући га такође у зјенице и настави мирно: — Ја се, ваљда. нијесам, ни усмено ни писмено одрекао материнства. ни нашљедства очева! Ти си потрошио три пута више него што би ти принало! рече Карло загушено. са изразом љута булдога. Може и то бити. али то ће расправити људи од закона! Немој се љутити! Ништа није нездравије. него лећи љут. А сад, лаку ноћ! Н он му окрете леђа. Марија бојажљиво уђе а донесе здјелу млијека, питајући: — Т>е заповиједате ? — На сто, драга моја, рече Паоло, шетајући се... Са стола се увијек једе! Па онда, драга моја, изнијећеш канабе, а унијећеш кревет! Један вунени нокривач, на сваки начин! А и умиваоник; разумије се. Е, сад, иди! Горе је било лома и вике до поноћи, али је кревет ипак унесен. те се старославна „камара од ризевер" ненадно иретвори у ложницу необичнога госта, д-ра Паола. * * Сутрадан стари Иво устаде у зору и отиде на рану миеу у ханастир, па се врати и затвори се у Фабрику. Дакле, све