Дело

18 Д Е Д 0 — Прилично ! одговори Карло... Сад је већ у петом разреду гимназије, а сваке године полаже испите у Дубровнику. — Ба! то није добро! — Зашто не? пита Амалија. — Тхе, шта ће код Фратара? Па онда, није добро што је сам, што се не мијеита са дјецом. Постаће као дјевојка! Настаде тајац. — А музику учипт ли? запита га стриц. — Учим сваки дан, одговори Зането. Учитељ ми је један Талијанац што се овдје настанио. Он је напулитански племић. Био је врло богат, врло богат, иа је, због буне, морао побјећи, па му је влада талијанска сва добра одузела. Има велику, риђу браду. Не пуши, него тимрче. Има пса једног великог. Никад не носи зимњег капута, а увијек на лијевој руци рукавицу... II Зането отиде без краја у дјетињасте иотанкости о своме Талијанцу, а Паоло га слушаше и иосматраше све са већим интересовањем, докле Карло не прекиде то силно брбљање. Он устаде и запита брата: — Па, хоћеш ли вечерати? Паоло се трже као иза сна, као из пријатна сна у немилу јаву. Његово се раздрагано лице намрачи. И он рече: — Не! хвала! Поптаљи ми пола литра млијека, То је моја обична вечера. У тај мах зачуше се спори и тешки кораци Пвови. Сви прекидоше дихање и екренуше главу к вратима, али се кораци наставише уз други трем стуба, Само тито се зачу као иотмуло режање. Ба! учини Паоло и одмахну руком... Прође и ово. — Мислиш: отац? шапну Карло. — Мислим: све! Прође овај дан, рекох, проћи ће све! • • А сад је главно да се изнесе ово канабе и да се овдЈе смЈести кревет! А већ сутра изнијеће се све остало, што је сувипгао. Карло и Амалија згледаше се. Карло покуша да се насмије : — За бога, Паоло, ово је камара од рицевер! Ми имамо и других камара за спавање.