Дело

МАКПЈАНЕЛОВИ ОТРАТЕГИСКП ПрННЦИПН Н5 „Све оно што ваш протнвннк ннје предвндео служн вама као залога за успех“ — велп Макнјавело. 12) . „Залога је успеха на страни онога, који је умео све да предвидп.“ По том даље говори Макијавело: 13) . „Никад не треба да ступамо у битку, ако нисмо потпуно убеђени да ћемо иобедпти. Само ако буду такове прилике као што је нпр. глад, или кад противнику долазе потпоре, могу нас приморати, да ступимо у бнтку, и ако сумњамо у успех, јер је корисннје и покушати срећу, него остати неактпван и не решити се ни на шта, чекајућн извесну пропаст." Ну даље нам Макијавело и ово каже: 14) . „Не можемо избећи битку само кад се противник хоКе по што по то да бори. Зато у овпм случајевима, а нарочито ако је противник јачи бројно од нас, треба да се с њим потучемо ноћу, те да под закриљем тамнине лакше издржимо његове ударе. После првог окршаја треба да одступамо и то у разним правцима. Да не бн ово ноћно одступање прешло у растројство, треба у напред и за раннје тачно одредити сваком делу бојнпце куда ће и на које тачке да одступи. На овим тачкама треба прикупити сву масу што одступа.“ (Овако је радио ц Наполеон I)15) . „У рату или тучемо или нас туку. ^ првом случају врло је корисно снажно и енергично гоњење протнвника и то угледајућн се на Цесара а не на Ханибала, који се, пошто је победио Рпмљане. зауставља и дрема код Кане, а стимје пропустио прнлнку, да овлада Римом. Противно овоме радпо је Цесар: у Галпји и свугде после одржане победе он се нп минут није задржавао ради одмора, него је још јаче нападао и гонио противнике но што је то радио у самој битци." И овај савет Макијавелов је и дан дањи у пуној својој важностн. Гоњење је круна победи, победа без њега није нп пола успеха. Гонити деморалисаног противника својом војском опијеном славом н морално узвишеном, сигуран је савршени пораз противников. Ово је једина прилика, кад га можемо до ноге потућн. Прелазећи из области тактике у област Стратегнје, Макнјавело и овде приписује највећи значај моралном елементу