Дело

36 Д Е .1 0 војске и тачној оцени стварних прилика. 0 овом он даље говорп: 16) . „Главна је задаћа војсковођи , да изабере за своју најближу околину људе великог ума , јаке воље и дубоког нскуства. Са оваквим људма он бн се могао саветовати. Он • • • са њима озбиљно претреса разна питања , нпр. на чпјој ]е страни бројна надмоћност, на чнјој морална; какво је наоружање, каква дисцпплина; које су трупе најхрабрнје и најпоузданије; какве су особине земљишта; каква је нсхрана код нас и код противника; треба ли да се уиуштамо у битку, какве су последице од дугог чамовања без дејства, да ли ово утиче на морал код трупа, ит.д. нт.д. Али поглавито што је је за претрес, то је противничкп вођа. Треба знати да лије вођ иротивнички одважан човек, дубоког пскуства, да ли је у опште дорастао за овај позив. Од вође готово све зависи, па, према томе, он ће и бити предмет најбоље оцене. Даље треба знатп и околину противничког вође, јер и она често има знатног утицаја на нзвофење операција.и Видите, како дубоко резонује Макнјавело. Ово , што је он овако у кратко изложио, заиста су најважнији фактори у Стратегији. Даље вели: 17) . При кретањима војске на противничком земљишту, а кад о противниковој војсци нпшта не знате где је , вн се много више излажете опасностима, но да сте с њим на бојном пољу. Зато су корисне добре и тачне карте протнвн.чкове државе. На овим картама треба да су тачно означена главнија места и растојања измефу њих, да су добро одрефене реке, планине, путови ит.д.“ „Кад са војском маршујете у противниковој земљи, буднте што опрезнији џ чувајте се да не паднете у његове замке. Да ово избегнете изашиљите у напред јаке коњичке одреде са способним официрима. Овима је циљ не само да дознаду где је и колика је противникота снага, него и да поправљају карте, упорефујућп их са тереном и местима у противниковој држави. Офнцири изаслатп у напред треба да узму за путовофе мештане, чувајући их под стражом. Њима треба обећати