Дело

МАКИЈАВЕЛОВИ СТРАТЕГИСКП ИРИНДППИ велику награду, ако буду верни, а каенитн их најгрозннјом смрћу. ако су неверни.44 Све ово. што је овако језгровито давно пзрекао Макијавело, може и дан дањи послужити за основе стратегиске у односу на познаватве и разбистравање ситуације на војишту и службу ђенералштаба. 18) . „Нема веће и значајније операције у рату од вештине прикрити своје намере, да пх противник не дозна. Све оно што је у напред предвиђено није онасно. Да нас не бп протнвник изненадио и одједном неспремне напао , треба да смо увек готови за отпор.“ „Кад је противник бројно јачи , па се решио на одступање, а ви га гоните вашпм слабим силама, будите обазриви и не мислите никад да ваш противник не зна шта ради: знајте да вам он тек тада прави нове и опасније замке. Зато, да бисте се сачували од сваке опасностн, будите обазривији од вашег противника. Ова опрезност треба да буде до извесних међа, јер ако је сувишна, тада ћете код ваших војника створити страх. Кледајте да их тако одгајите, да презиру противника н да га се не плаше, али да буду увек опрезни и будни за сваку случајност.“ Даље Макијавело говори о једном важном фактору за време маршовања војске, а тај је: одржање везе измефу делова што маршују. 19) . „Добро пазите, да вам се поједини делови армпје прп маршовању не раздвајају далеко један од другога. Не дајте, да неки делови буду много пстуренн у напред , а други да изостају. Че.та треба да се равнају, ако се више путова употребљавају. Кад се буде растројено маршовало, неће се постићи јединство у управи.“ Макијавело овде неће да говори и да препоручује, да свп делови армије треба да маршују једним друмом и укупно, не, напротив, он хоће, ради лакшег маршовања, да се армија де'ли, али да поједини делови остану непрекидно у међусобној вези, и да главни командант може, кад за потребно нафе, да узме известан део ради извофења неке своје спецнјалне намере.