Дело

40 Д Е Л 0 Макијавело је живео у оно доба, кад се мало знало о хуманости. Зато је још значајније шегово хуманитарно схватање, ц још му се више морамо дивити. Он препоручује, да се у рату становници штеде и да се не чпне насиља слабим и немоћним. Са борачким елементом противниковим треба бити одсудно активан и њега ништити. а немоћне и неактивне становнике поштедети од насиља. Није чудо, што је овако мудре и хуманитарне савете доцније послушао Густав Адолф, који се одликовао од свих вођа као најхуманитариији човек. 23) . Најбољи начин да прнволемо себн насеље противнпково, вели Макнјавело, тај је, да будемо спрам њега умерени и справедљиви.“ Цесар, оперишући у Галицији, платио је становницима посе^шна дрва, узета од њих за палисадирање шанчева н табора. Ну Цесар је истина овако радио само са становништвом које је њему било наклоњено. Кад је операције ратне изводио у Грчкој и Шпанији, он је према свима варошима и градовима који су му се одупирали био и сувише строг. Густав Адолф био је, као што рекосмо, врло хуманптаран човек. Он је све плаћао готовим новцем, што год је од покорених становника узимао. Једном је платио и за со, коју је узео за свој доручак. 24) . „Ништа није опасније од зимског рата. Зпма је велики противник, тим већи, што се више увлачимо у противникову државу. Зими је немогуће држати концентровану војску, а делити је и цепати на делове ради становања врло је опасно и неразложно. Нротивник. који добро познаје земљиште, тући ће је по деловима, па ће је на тај начин сатрти са мање муке и жртава.“ Нанолеон је такофе говорио „да је ступање у рат пре месеца јуна (тј. пре но што усеви сазрл7) врло неразложно п опасноА Он је то најбоље искусио у 1812. години. Говорећи даље о управи армијама, Макијавело вели: 25) . „Ко не обраћа довољно пажње на војне установе (штабове и управе), тај је равнодушан спрам блага своје домовине.“ — Опоменимо се администрације Француске војске у 1870.—71. годннн.