Дело

МАКИЈАБЕЛОВИ СТРАТЕГИСКН ИГППЦПИН 41 26). „Пропаст војне вештнне п нскуства старога Рима датира се од дана, кад су Римљани почелн презирати таленте и науку, а само оне волели и ценили, који су се умелп допадати поједпним владама.“ У овом у кратко изложеном прегледу Макијавелових стратегиских максима, извађених нз његовог дела „Ое1 аг!е <1е11 а §'пегга,“ јасно се види. колико су његове мислн правилне у оцени војног нскуства — Стратегије. Свп овп Макијавелови нринцнпн признати су доцнпје од ауторнтета као правилни н основани. Ово нам јасно доказује, да је ратно искуство п у епосн Макијавеловој и епосп Наполеоновој, па и у нашој, стално и неизменљиво. Акспоме остају исте, сталне п пепроменљиве. Да ово још боље потврдимо, изложићемо још неке Макијавелове принципе, позајмљене из седме књпге његове о војни. 1) . „Све оно што служн за корист вашем противнику вама лично служп на штету п пропаст, и, обратно, што је за њега штетно, за вас је корнсно.“ 2) . „Онај који боље и тачнпје нрозре у намере свога протпвннка много се мање пзлаже опасностима и има довољно шанса за успех.“ Ово се данас у стратегпјп зове појмити што бол^е стварне прплике. 3) . „Никад не ступајте са својом војском у борбу, док нисте потпуно уверени, да је она одушевљена за бој и да је снгурна у успех. Исто тако не водите војску у борбу, док нпсте потпуно уверсши, да ваша војска вас поштује н уважава н да вам верује.“ — То се данас зове погодба моралних сила. 4) . Као најбоља од свих гтретходннх операцпја јесте вештпна сакрпти од протнвника своје намере до момента извршења. Ово зњачи, да не дозволимо да нам противннк тачно позна стварне прилике. 5) . Залога за успех у рату најбоље је ујамчена, ак'0 умемо на врелш да упознамо п да се користимо за нас најповољнпјим случајима.“ Овде Макијавело износи важнозт времена, у ком ће се главна акција известп.