Дело

ТРЖНШТЕ ЉУДОКИХ ТАШТИНА 47 Брло је поучно слушатп кад женскнње стане разлагатн о слабом значају н нетрајашностп лепоте. 1лн и ако је врлипа ствар веома Фниа, н ако се оним несрећннм створењнма, која пате од недаће што су много лепа, ваља пепрестано држатп на опрезу од судбпне, која пх очекује, н ако је мужаственост у женскиња, којему се даме диве, н славнија и лепша него характер благ, свеж, насмејан, без лукавства, у пежне мале, домаћс богиње, којн су опет људп склони да хвале, нпак се ова иоследња, н пешто нижа, врста женскпња, може тешити тпм: што их људп прн свем том обожавају, што ми узпркос свим напоменама п протестовању нашнх пријатељица остајемо при својој крајњој заблуди и лудорији, п таквима ћемо се п дотератн. Што се мене тиче, и ако мн је толико иута говорила баш личност, коју ја веома ценпм: како је Мнс Браунова незначајно дериште, а да г-ђа Хуајтова нема ништа друго до оно њепо реШ ттот сћГГоппе', а г-ђа Блекова не уме честпто ни уста да отворп: ниак сам се ја врло ири јатно разговарао са гђом Блековом (разуме се, госпо драга, да је разговор бно невин). После тога, око г-ђе Хуајтове се купи маса људн ; а са Мпс Брауновом желе да играју свп младићи, те сам стога склон мншљењу: да је велика срећа за женско, кад га његов супол омрзне. Младе дево.јке пз Амалојина друштва учиниле су њој ту услугу на потпуно њено задовољсгво. На прнмер: сестре Ђорђа Озберна и госпођице Добенове веома су се слагале у оцени њених ништавних својстава, п заједно су се чудиле: како то да њнхова браћа нађу ма чега дражеснога у њој. Мп смо љубазне према њој — говориле су две црнпурасте, гаравпх обрва Мнс Озбернове, које су пмале најбоље гувернанте, најбоље проФесоре, и пајбоље модискнње. Оне су се занста понашале према њој толико претерано љубазно, н тако снпсходљпво и неспосно нокровнтељскп, да је сирото девојче V њпхову друштву просто бпло изгубило језик, и по свем сиољњем нзгледу бнло онако недотупавно, каквнм су га оне замишљале. Она се успљавала да пх воли, како )'е и ред био, као сестре евојега будућега мужа. Но чнтаво бп пре подне проводпла с њпма врло досадно п сухопарно. Пзводнла се свечано у њпховим парадним колпма, заједио са Мис Вортовом. њпховом гувернантом, коштуњавом Весталком. Оне су је водиле о својему трошку на духовне коннерте, у Ораторију, до завода за напуштену и сиротну децу, у Св. Павлу, где се она пред својим пријатељицама толпко спебпвала, да се нпје смела показати днрнутом ни онда, кад су деца певала хнмну. Кућа је Озбернова била пространа. За столом његовим било је свега у пзобиљу и по пзбору. Друштво сјајно п одабрано. Саме су се Мпс Озбернове држале на врло внсокој нози. У цркви им је бнло најлепше седнште. Свакн нм је покрет био помнезан и по пропису, а свака забава досадна и по шаблону. 11) РеШ №1по18 сћПоппе — мало, неправилно лепушкасто лние. 11Р.