Дело

62 Д Е .1 0 Сутра дан дође гБорђе те се с њом врло нежпо опростп. Одатле пожури у Сити, где посети г. Чопера, главног књиговођу својега оца, ту доби од тога господина акт, који ексконтира код Хокера н Болока за читав накет банака. Кад је Ђорђе ушао, излазио је Џон Седле из салона банкаревога веома невесела лнка. Алн је његов кумић бно и сувнше ра сположен, те пе може опазити невеселост часнога берзанца нитп очајнији поглед, којим га он погледа. Млади Болок не изађе с њпм насмејан из кабинета, као што је дотле чпнио. Кад се за г. Седлејем затворнше врата Хокера, Болока и Комп. онда г. Кнл, благајник (онај чпје је занимање да вадп везанице банкнотне пз Фијоке и да вади златнике из меднпх чанчића), маче оком на г. Драјвера, деловођу за тезгом с десне му стране, што и овај њему учини. — Не вреди — шану г. Драјвер. — Ни паре — одговорн г. Кил. — г. Ђорђе, злато или бапке? Радосно стрпа Ђорђе масу банака у џеп, те плати Добену педесег Фуната то исто вече за столом. Исте вечери Амалија му написа најнежнпје писмо до тада. Срце јој је плакало у нежпостп, али је све слутило на неку несрећу. Радп чега је њу стари онако мрко гледаоУ — пнтала је. Да се ннје породио какав спор између њега н оца му. Њен се отац вратпо из Ситиа јако невесео, те су се у кући сви узбунпли. Једном речи: четири пуне странице љубави, суза, нада и слутња. — Сирота мала Ема, драга мала Ема ! Колико ме само волн, — говорио је Ђорђе прелиставајући писмо. — II како ме само болп глава од онога мешовитога пунча ! Заиста : сирота мала Ема ! (Наставиће се) /•