Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДОКИХ ТАШТИНА 61 — Неће тебн, Сер, недостати. Сину британскога трговца не сме недостатн. II моје су гвинеје као н њпхове, Ђорђе, спне мој; нећу ти ја с њима скомрачитп. Потражп сутра, ако прођеш кроз Спти , г. Чупера. Биће код њега нешто за тебе. Не жалим ја новца, кад сам уверен да си ти у одабрану друштву, јер сам увереп: с ким си — онакн си. Употреби новац на добро, дружи се са младим племићнма. Има међу њима и таквих, који не могу бацати пи долар онде, где тп гвинеју. Који су моји родитељи, који твоји ? А што се тнче црвених жепскнх шешира (ту испод густих обрва кресну лукав али не пријатан поглед), младост-лудост ! Само тражим да се клониш једне ствари; ако то не учпниш одринућу те од себе са цпгло једнпм шплингом, Зевса мп ! А то је, Сер, коцка. — Та, разуме се — рече Ђорђе. — Ну, да се вратимо на Амалнју. Што ти, Ђорђе, не би узео за жену неку пз више породице, а не кћер једнога берзанца? То бнх хтео знатп. — То су породпчпе стварн, Сер — речс му Ђорђе, крцкајући лешњнке. — Ти сп са г. Седлејем бно наводаџија за то од толико времепа. — Не велнм да нисам. Али људи, Сер, час горе, час доле. Не могу рећн да се ннсам помоћу Седлеа обогатио, нли да ме бар није извео на иут, којпм сам после својом вредноћом и даром дошао до овога завиднога положаја, који мн, смем слободно рећи, припада међу трговцнма са лојем у Ситиу. Ја сам Седлеу већ показао колико сам му захвалан, и он је то већ одавно осетио, као што може показатн мој портФељ од чекова. Ђорђе, нека међу нама остане, послови ми се његови некако пе свпде. Мојему деловођн Чоперу не допадају се његови изгледи, а он је стари лија, п зна те берзанске ствари боље него икоји други у Чондону. Хокер и Болок хладно га прпмају. Бојпмсе да оп небуде играо на свој рачун. Говори се да је Јеипе АтаНа, коју су амернкански гусари заробпли, била патоварена за његов рачун. А ово тп отворено нзјављујем: док не видим да се за Амалију положе десет тпсућа Фуната, ти је нећеш узети. Нећу банкротову кћер у своју Фамплпју. Налпј вина, Сер: илп звони за каФу. Ту стари Озберн извади испод пазуха новине, а Ђорђе по том познаде: да је са разговором крај, и да његов тата хоће да дремне. Он се пожурн горе Амалији врло расположен. Шта лп је го било те он постаде то вече пажљпвпјим према њој, него што је икад дотле за толико времена, што је вољније забављао, и бно бриљантнији у говору? Да ли се његово великодушно срце ннје загрејало јаче њоме, што^је њу очекпвала велпка несрећа; или је она њему постала дражијом баш при номнслп да ће је пзгубптп? Неколпко је дана затим она уживала у успоменама тога срећњега вечера опомињући се његовнх речн, погледа, песама што нх је он певао, његовпх поза, кад бн прошао поред ње, или гледао у њу пз даљинс. Како се њој учиннло, нпкад дотле нпје она провела тако весело у кућп Озберновој, те је врло сневеселио долазак Самбов са шалом.