Дело

Д Е .1 0 64 ције беше он од вајкада упућен на здруженоет -— заједницу с другима исто тако, као што је дете упућено на груди мајкине. Ону заједницу, пак, која му беше потреона, не беше он у стању бирати сам по својој драгој вољи као пгто ни дете не може себи бирати мајку. Ту заједницу добијаше он заједно са животом, он се родио у тој заједници: у чврстом савезу своје породице, који стајаше под неограниченом влашћу патријарха. Свакако та породица изгледаше друкчије но ова наша данашња. Њезино газдинство обухваташе сву браћу, браћу од стричева и снахе, и то све до најдаљих степена сродства, па и неслободне слуге у кући — оне који беху покорени силом рата, или гхак оне, који лишени иоседа, зимом или помором стоке, морадоше, по најстаријем правном правилу историје, постати слугама иобедиоца или поседника, ако им је мило било живети. Та породица је најстарија економна заједница. Она је заједничким радом производила добра и заједнички их је трошила. И то : она је трошила само оно што је сама била произвела — пошто није имала трошити друго шта — а производила је само оно, што је наумила и потропшти, пошто се вишак није имао на што употребити. Упоредимб ли с тим начином данашњи начин газдинства, одмах ћемо запазити голему нротивност. Сада важи обрн\то правило: појединац не производи она добра која мисли сам потрошити, него производи таква добра која ће, према његовоме схватању, требати другоме, а сваки појединац не троши производе свога властитога рада, него производе туђега рада. До душе, по себи се разуме да то не важи у опште: не важи то за колонисту у прашуми и за тежатника у унутрашњости некултивираних земаља, а важи тек у ограниченој мери за ситне сељаке н. пр. у Немачкој, који пре свега сами живе од жетве са своје земље и који продају само вишак. Но то важи баш за оне економне производне радње, које је, у противности с оним старим добом, створило модерно доба. Гледиште, којим се модерни предузетник руководи у ироизводњи и по коме и мора производити, није гледиште, да ли ће њему самоме бити иотребна добра, него да ли ће за добра