Дело

Б Е Р 3 А 65 наћи „купце", т. ј. да ли ће та добра вероватно бити другима потребна. Између тих оштрих противности иростире се историјски развитак на хиљаде година, који је расточио старе заједнице. Тај је развитак уплео појединачно газдинство у заједницу раз.чене, иромета. с кругом других газдинстава који бива све већи. с кругом. који модерно доба тежи проширити на све културне народе. С друге стране оиет тај развитак умножио је онај део добара, којп није трошило еамо оно газдинство које га је нроизвело, но га је одвајало за друге. Ту настаје рад трговине. Поред простога телеснога произвођења добара и телеснога рада потребнога за тај циљ, да би се подмирила потреба којој служе та добра. ваља учинити још и друго нешто: потребно је да та добра и дођу до онога, који треба и хоће да нх потроши, и то да дођу до њега баш у оно време, кад је то за њега згодно. За тај циљ срество је у данашњем друштвеном уређењу размена добара, а радња која посредује размену добара, јесте трговпна. Најстаријој породичној патријархалној заједтшци није била потребна та радња, пошто је породица начелно трошила само оно што је производила, и обратно. Тек када се пробудила потреба за раскошне артикле, почео је прометни еаобраћај. Најстарији предмети трговине беху оруђа од метала. ћилпбар. племенити метали и градива од велике вредности. Трговина беше у рукама путника трговаца. Као туђинац бесправан, посматран с празноверном зебњом, тај омрзнутп а ппак неонходни човек стајапге под заштитом богова, од прплике као што беше обичај у староме оријенту обожавати отровне змије. У току времена постадоше ти односи правилнији, и поред путника трговаца постадоше велика? иовремена тржишта, каквих још и сада налазимо у средњој Азији. II ту још тргују међу еобом они који су туђинци по илемену. „Међународност“ беше уз колевку трговинскоме капиталу. Унутра у заједници истих саплеменика и међу њима самима није се исто тако знало за трговину, као што се није знало ни за наплаћивање камате. Исто тако као што је још п данас обичај у селима старога кова удаљеним од градова, позајмљивало се Дело ХУШ 5