Дело

66 Д Е Л 0 бесплатно и семе за усев и радила за иољски рад. И „међу браћом“ не беше према понуди и тражњи одређиване цене. Та противност трајаше и онда, када су велика породична газдинства орда и родова (род, ^епн), у време кад је постало редовно обрађивање земље, замењена газдинствима самосталних сељака, који упоредо живљаху по селима и мајурима. — То се изменило с постанком градова. Тај постанак значи уношење чисто пословнога саобраћаја у саме старе заједнице, први корак ка њиховоме расулу. Поред међународних тржишта, где се трговаше артиклима раскоши из иностранства, посталоше редовна тржишта по градовима, где се налажаху сеоски ироизвођачи, који су производили срества за исхрану, и градски произвођачи разних производа радиности, те измењиваху своју робу. Тај начин газдинства познавао је већ, и беше му потребан, прометни саобраћај као редовни саставни део свој. Но вазда још беше мален онај део, који је појединац износио на тржиште од оних добара које је произвео : онај који се у граду бавио неком радиношћу бегае поред евога заната већином и ратар, (грађанин који је имао њиве), сељак трошаше сам већи део својих производа, на тржиште долазио је само вишак. Но уза занате, који радише за подмирење града и његове околине. која обухваташе мало простора, појавио се у градовима у скоро још један други елеменат. Путника трговца, трговца који не беше домородац, потибнуо је и заменио настањени , домаКп трговачки сталеж. који је путем редовних пословних веза добављао с друге стране ону робу, која се није производила у домаћој радиности. Тако постаде, управо, занимање увозна трговина. С друге иак стране постадоше големе радње у разним радиностима, које вишак домаће производње продаваху на страну — као извозници. За тај циљ потребно беше познавање тржишта у иностранству и знатних срестава. Занатлијене располагаху ни једним од тога двога. Капиталиста им се ставио на расположење као „издавач“, „УеПе^еС*, узимао је њнховс производе и продавао их, они беху на њега уиућени; и пошто је умео и сировине набављати јевтиније на крупно, он им је набављао и давао сировину и условио је , да у напредак раде само за њега. Тако од мајстора занатлије постаде за-