Дело

Б Е Р 3 А П т 6< висни куКевни нндустријсглац: то је први корак ка модерној Фабрици. II тако беху већ ту еве клице модернога развитка. Истина то беху само клице. Још непрестано беше трговина у главноме прометни саббраћај с иредметима од особито велике вредности. Кад биемо хтели себи представити разлику према данашњем стању. ваљало би замислити да се данашњи трговински саобраћај бави поглавито шампањером, свиленим материјама и сличним артиклима за иотребу имућних класа. ствари само један поглед на прегледе иностране трговине које му драго велике државе показује, да су други артикли они , што се масом извозе, који дају крупне бројеве: жито — Енглеска не би имала хлеба да јој иностранство не лиФерује годишње жита за једну милијарду — ; угаљ и гвожђе — Италија по срествима властите земље нити би имала угља у пећима нити гвоздених оруђа —; памук — ни једно парче одела од онога одела што га носи модерни европски радник, не може се зготовити без прекоморскога иредива или ненрерађенога намука. — Ни једно влакно памука пак не испреда се и не тка се у ономе газдинству где је пожњевено, ни једну гвожђану руду не кује носедник мајдана, који је дао вадити гвожђе из земље. тек незнатни део каменога угља троше сами рудари који га ваде, па и за само жито рачуна се , да више од половине укупне, големе светеке производње, троше други а не они, који су обрађивали земљу, и скоро пети део произведенога жита размењује се између разних народа. За тако огромни промет таквих добара служи берза. Она је модерно тржиште, место. где се, као и на сајму, на редовним — на великим берзама дневним — скуповима закључују послови трговине. У чему се разликује берза од онога што се обично зове сајам ? Узмимо на око највећу протпвност — малену локалну пијацу за срества за исхрану у паланци. На тој пијаци сељак продаје робу коју је сам произвео и која је ту на место и изнесена, и продаје је купцу, који је одмах илаћа и који је намеран сам робу иотропшти: на берзи се закључује посао за робу , које нема ту на лицу места, која је често тек на путу, често опет није јопт ни произведена, но тек има да ее произведе, и посао тај свршава се између купца, којп обично не жели сам робу