Дело

Б Е Р 3 А 71 <*У им потребне да би могли чинити исплате у иностранству. I у наравно долазе пре свега ковани новци и папирни новац етраних држава (нарочито руски папирни новац). али ту спада п један од најстаријих објеката берзанске трговине —- меница. ЈПта је она управо? По самоме облику менице не можемо познати, шта она управо значи с правне стране. Најважнији облик менице, тако звана ..трата" или ..вучена" меница, представља се као упутница н. нр. трговца ТГТулце-а у Берлину, упућена н. пр. трговцу ('миту у Лондону, да плати извесну своту одређенога дана некоме трећем лицу, господину УГилеру у Берлину или индосатару, т. ј. ономе, на кога Милер буде пуноважно пренео меницу1). ТГравно, пак, не значи меница друго до ово: Шулце обвКава Милеру и ономе на кога гласи његова „наредба“ иостарати се за то, да ће Смит нлатити одређену своту и то о одређеноме року, а њезин је најважнији иравнички циљ онај циљ, за рад којега се служимо меницом већ Т00 година ово: ТИулце у Берлину је извозник , он је немачку робу продао у Лондон енглескоме увознику Смиту, и сада има да потражује продајну цену (рецимо 100 фун. стер.). Милер у Берлину увозник је. Он је купио енглеску робу од енглескога извозника у Лондону Цонеса и увезао је у Немачку*, дугује, дакле. њему куповну цену робе (да би ствар била простија узимамо да му такођер дугује 100 фун. стер.). Међусобни саобраћај између Немачке и Енглеске износи годишње вредност нз стотине милијуна марака, постоје хиљаде онаквих четири врсте лица, која смо означили именима Шулце-а, Смита, Милера и Џонеса. Када би се све куповне цене плаћале готовим новцем, морале би се огромне своте новца — више хиљада цената у злату — слати и тамо и амо , што би проузроковало неоправдане и излишне трошкове, а новац изложило опасности да се потопи у море, и такођер би новац остао неупотребљен за време колико пут траје. С тога се овако поступа: Шулце у Берлину, који има примати новац од Смита у Лон1) Н. пр- Господину Смиту у Лондону. За ову мениду платпто 1. јуна 1895. госнодину Милеру у Берлину или коме он наредп своту од 100 Фунти стерлинга. Берлин 1. априла 1895. Шулце.