Дело

72 Д Е Л 0 дону, ,.вуче‘4 меницу од 100 Фуната стерлинга „на^ Смита у Лондону, т. ј. он га упућује да плати Милеру или коме он наредби. Ту меницу он преда Милеру у Берлину, који има плаћати новац Цонесу у Лондону, те се тако обвезује , да ће се иостарати за Милера, да С-мит плати њему или ономе, на кога ће гласити његова наредба. Милер му за то исплати 100 Фун. стерл.1) и иошље меницу своме повериоцу Џонесу у Лондон, означујући њега као свога индосатара — та примедба на меници зове се „жиро“ или „индосман.“ Џонес у Лондону наплати меничну своту од Смита у Лондону, те тако том исплатом дође до свога новца — Шулце је добио свој новац као куповну цену иредавањем менице Милеру: носао је „расплетенЏ окончан.') Сви Шулце-ви (повериоци енглеских дужника, иродавци, дакле, меница „за‘" Лондон), и сви Милери(дужници енглескихповерилаца, купци, дакле, меница „за“ Лондон) из нашегапримера, налазе се, сретају се на великоме тржишту, где се у свако доба могу купити и продати велики износи „за Лондон“ — на берзи за мепице. Они се поуздано могу само тамо срести. Исто се тако свршава посао и с другим земљама, с којима Немачка стоји у размени добара. Неирестанце се води трговина с меницама за Лондон, за Париз, за Петроград, за Њу-Јорк и т. д. — и та је трговина неоиходно потребна. Поред готово 3 милијарде марака у кованоме новцу и новчаницама, колико циркулише у Немачкој, годишње оптиче око 13 милијарди у меницама. 2.) Одмах други на реду по старини предмет трговине на берзи Фондова јесу „фондови“ у ужем смислу речи : државне хартије и с њима сродне задужнице општина и других јавних корцорација. Познато је да данас скоро без изузетка праве дугове н држава и општина: немачка царевина и немачке државе скупа имају државних дугова округло 5 и по милијарди , Енглеска. 1) 0 одбицима (,дисконту“), који се обнчно чдне, и колебању меничнога течаја биће доцније говор. 2) Осем ако Смит из којега му драго разлога не плати Џонесу меницу, у коме се случају он „регресира11 од Милера а овај опет од Шулце-а. У томе случају Шулце је приморан Милеру накнадити трошкове и учннити му иснлату па и камату, а он се онет од своје стране ухвати за свога дужника Смита, који без разлога није извршио плнћање. У ?ом случају покушај, да се иосао оконча нутем менице, није испао за руком, а то је, ио себи се разуме, редак лзузетак.