Дело

80 Д Е Л 0 тричне творнице помаже н. пр. својим радом прикупити трибут у дивиденди, у коме има удела рецимо неки прокуриста Фабрике за хартију, пошто је акционар оне творнице; а можда и онај енжењер има акције опет од те Фабрике за хартију, тако да је опет и обратно рад прокуристе норезан за његов рачун, а могуће је такођер да и један и други притежавају и државне хартије, те тако порезују све скупа порезанике у држави — и то међу тим појединцима и оне, који немају У својим рукама таквих трибута, а то су они што немају нигде никакав поеед. По дананашњем економном уређењу поетојала би таква узајамна обавеза за нлаћање трибута и онда, када бисмо замислили да сви иритежавају једнако велику имовину илибар приближно једнаку: утоме случају плаћалп бииорезу или трибут сви од реда свима од реда; сада пак при неједнакој имовини плаћају је сви од реда једноме делу, онима што су иматници, поседници. Међусобна обавеза за плаћање трибута није, сама по себи, поуздан знак, да је на једној страни мало њих господара трибута, а е друге стране много њих иодложних трибуту. Што постоји камата и дивиденда. ио себи је то уираво даља последица модернога „саобраћајнога газдинства." које језасновано на гој особености, што сваки од реда непрестанце живи од приноса туђега рада а сам опет ради за потребе других. Велики поседник иољскога добра у добу Каролинга, који је све од реда што му је потребно било: предива, тканине, гвоздене алатке и т. д. давао нзрађивати на своме добру својим неслободним (ћогјо-еп) занатлијама — он и ти његови ноданици били су у праву рећи: „ми, ми што живимо на овоме добру, живимо од приноса нашега рада са нашега землшшта, и само од тога, и од тога не живи нпко други с нама заједно." Модерни поседник ритерскога добра са својим радницима — на и најкрупнији међу њима — не може већ више то исто тврдити: штале и станове градили су туђинци туђим материјалом, пољска радила купљена су, па и само земљиште није више она од природе дана првобитна земља, него је оно обогаћено вештачким гнојем, калијем, ФОСФатима и т. д., производима туђега рада. Тај туђи рад ваља накнадити, платити, и он се лгрема нашој данашњој организацији и плаћа у об.тику