Дело

1Ј Е Р 3 А 81 ..ренте на капитал “ , камате , коју прима хинотекарни повернлац , од којега је узет на зајам новац. Често на пример штедионица, која прима новац од ситних људи и њиме управља и за који новац она њима плаћа ка.мату, сама опет даје новац на позајмицу на залогу земљишта , те тако госиодар земљишта, баштинар, плаћа камату иролетару — раднику. IIстина већим делом нлаћа ту камату градским грађанима. — Баштинар жање више жита на своме добру, али он не обитава више на слободноме комадићу земље , он је за њега иривезан и уплетен је у светску заједницу газдинства ван његовога добра. То важи још много више за Фабриканта, који „својим” радницима даје на пзраду сировине коју су туђинци израдили, а за куновину те сировине често је он морао бар од чести позајмити новац, те сада све још зависи од тога да ли ће израђевине другима требати и хоће ли их они хтети довољно скупо платити. Са свим одговара природи човечијој. да Фабриканат мисли, да је ироизвод његов ирои.звод, да је добитак његов добитак, да је Фабрика њелова Фабрика; и ношто је он слободан човек, то управо нико. на ни држава, нема ништа да се меша V његово пословање. У ствари пак њему је потребан рад заједнице, скупности свију: у ..његовоме” производу само је тек сићушни малени онај делић вредности који је он ..створио”; а такођер та иста заједница одређује му положај , који он у раду мора заузети пошто је за њега потреба заједнице за врсте робе заповест: какву робу да изнесе на тржиште и он се мора по тој потреби управљати. ако му је стало да што ..заради." Соцнјалистичка организација привезала би све појединце свакога за се на врвцу, и нрибрала би све те врвце у руке централне управе, а ова бн оиет упућивала свакога појединца где би га по мери свога сазнања могла најбоље применити. Данашња организација везује свакога нојединца с небројено много врваца за њих небројено много нојединаца. Свак пак граби и вуче себи мрежу да би доспео до онога места, где би хтео доспети п где мисли да му је место: али баш када би он био н прави џин, и када би дохватио у руку много врваца. ипак пре ће се догодити да га други одагнају онамо, где у опште има иразно место. Дело XVIII 6