Дело

1; Е 1' 3 А 83 ложај ио томе. што би свак други. баш и када би отишао на берзу и када ои му било допуштено учествовање у саобраћају (н. пр. у Паризу и Хамбургу берза је приступна за свакога од реда) , једва имао користи од учествовања у послу или једва би се и чисто спољашње умео обавестити о начину закључивања посла, него би му се прилично чинило као да га је и ..сам Бог напустио." Т1о себи се разуме да је големо тржиште исто толико и сложеније, у колико је и веће од обичне недел.не иијаце. У опште, онај управо , који није по струци трговац на берзи. а желео би на берзи куиити или продати, уиућен је на то, да се обрати на којега берзанскога трговца. да му он као .,комисионарза његов рачун сврши посао* берзански трговац наилатиће тај свој труд на овај или онај начин — а како, о томе ће доцније бити говор. Најстарије берзе беху скупови на отвореноме, по кад што заграђеноме месту. Доцније беху већином, а сада су свакако свугде. ти скунови у затвореним великим салама. Свакакојош од самога почетка беше потребан орган, који је имао врпгити иолицију на тржишту. Исто тако је то и сада: свугде су ностављени комесари, који одржавају и чувају ред. — Но поред тога беше у старијој организацији тржишне и берзанске организације још један члан. — у већини бераза , а међу њима и на берзама у Немачкој.постоји он још и сада — коме је задатак номоћи да се дође до што бржега закључивања иослова: то су маклери, сензали. Разлика између њих и комисионара доцније ћемо говорити какоједошло до те измене — билајеу овоме: комисионар, пошто је примио налог, сам закључуЈе посао и носле се обрачунава с оним од кога је добио налог, и коме за тим предаје купљену робу ио наилати издатака и „провизије^ — н. пр. 1. 1 ’|3 за сваку стотину од износа, — он је оно лице, чијим посредовањем и они који су изван берзе учеству ју у трговини што се свршава на берзи. Међутим сензал јесамо посредник, по правилу само између иосетилаца берзе а у самој берзи. Он добија од берзанскога трговца — па било да он жели сам за себе, или. као комисионар, за некога споља закључити иосао — налог. да му н. пр. нађе некога, ко жели купити 100 акција извеснога друштва или 100 ценаташенице и који је вољан