Дело

84 Д К .1 0 за то платити на јмање хмарака. Ствар је сензала да нађе таквога купца, и кад га је нашао, он му чини понуду („ОФерту“) и прима од њега изјаву, да је ионуда примљена. О тако закљученоме послу, о коме он пре свега начини забелешку у своме бележнику, издаје он обема странама равногласну потврду, тако звану „закључницу,1)^ и потол! добија — по правилу од сваке стране по половину -— уобичајену „куртажу“: н. пр. 1, ђ2 и т. д. од хиљаде од износа као плату за свој труд. Он је, дакле, према замисли на којој је заснован његов положај, оруђе, које саставља испружене руке понуде и тражње, тако да се оне могу наћи. Разлог за његову преку потребу у томе је што би, пошто је број берзанских посетилаца веома велики — на највећим берзама скуиља се њих више хиљада — било слабо вероватно да би се могли намерити они што су вољни купити и продати; свакако то би одузимало изванредно много времена. Међутим у трговини је већ од неколико столећа изванредно скочила новчана вредност времена. — Поједини сензали то ћемо разгледати још и у појединостима — посредују послове за један или више одређених предмета (н. пр. послове у акцијама берлинскога дисконто-друштва), купац или продавац познаје оне сензале на које му се ваља обратити, кад жели правити послове извесне врсте, те по томе се у њиховој }»1утци скуиља све што се „на тржиштуа јавило као понуда или тражња. Тако се берза стара, као и иијаца, о томе, да би се могли наћи купци и продавци. Но није то једини разлог за њезин значај. И сељак, који своје производе носи на пијацу у малу паланку, носи их право на трг, а не иде с њима од врата до врата појединих кућа паланчанских, а и разлог за то није само у томе, што би тако губио много времена. Он носи производе право на трг пре света е тога, што се нада да ће тамо за производе моћи добити најпробитачнију цену. 1) Узгред нека је поменуто, да је поред много ствари које се, и то од чести с нравом, нребацују берзанској снекулацији, свакако значајно, да се све оне безбројне погодбе у пословима од реда свршавају усмено и то на начин, да се не би увек могла. ствар потврдити сведоцима, па ипак за то не догоди се скоро никада да ма ко, па ма то био иначе не баш не зпам колико савестан спекулант, одрекне свршену погодбу, макар она била скоичана и с грдним губитком. Онај који бн тако урадио постао би немогућан на берзи, пошто је основа за њезин опстанак безусловна сигурност задане речи