Дело

Б Е 1> 3 А 85 Ту се купац налази са свима или е већином продаваца. а такођер се и продавац налази с купцима, те могу обоје свак за свој рачун најбоље размотрити, да ли би им ко од приеутних понудио повољније погодбе но што нм нуди онај, с којим су тек отпочели преговарати. У оиште узев иод тако посталом „утакмицом‘* свих оних који желе доћи до неке робе продаваће се и куповати на тргу роба подједнаке каквоће и исте врсте но једнаку цену с малим одступањима. Исту такву улогу игра и берза. Само што цена која се тамо јавља за предмет извесне врсте и каквоће — „берзански курс" дана, односно часа — има значај од веома големога утицаја. У ступце новина. које свакога дана објављују цене илаћене на берлинској берзи за производе: жито, шпиритуе и т. д. загледа трговац који ради са житом. шпиритусом и т. д., а такођер и сваки иољопривредник у целој источној Немачкој. Житарски трговац рачуна: цена за тону (1000 кил.) жита износи х марака, за толико од прилике може се жито продати; у марака кошта укупно подвоз до Берлина: ако хоћу да заслужим г марака на тони. највише ћу моћи илатити мојим муштеријама х мање у мање г марака. Он. дакле, каже пољопривреднику, који хоће да му прода својежито: вољан сам нлатити „толико и толико (наиме најмање »+*) марака иснод данашње берлинске забелешке курснога листа за жито." Тако се продаје највећи део житне жетве у источној Немачкој. тако се исто и скоро сав тамо печени шпиритус купује од тамошњих произвођача. за које је тај берзански течај и његова величина животно питање. Када не би било берзе. они никако не би били у стању да бар приближно контролишу колико прави ћара (проФита) житарски трговац на житу што купује од њих и били би му остављени на милост и немилост. — У оне ступце новина. где су забележени курсеви државних хартија, акција и т. д. загледа и нритежалац таквих хартија, да би се осведочио колико се цени на берзи она вредност, коју он има у тим хартијама. Он најрадије купује хартије којима се „тргује на берзи“ и већином не позајмљује свој новац неносредно некоме солидноме човеку од посла или пољопривреднику, којима би био од иотребе тај новац, и који би му плаћали камату