Дело

ФГЛЊА ПЛЛАЦКИ 97 п нација Палацки још непрестано нозива не на историеко. нећ на нриродно ираво. „Али већ у „Идеји аустријске државе" имају мисли о промени Федеративнога програма. Иалацки се боји дуализма , у ком види само појачану централизацију. управо удвостручену и у напред вели да ће дуализам за собом донети панславизам. и то у облику који се најмање жели — нанрусизам. Као одлучни противник рускога ансолутизма и универсалне монархије, II алацки се још 1848. бори за аустро-славизам. Ослобо1|ење руских сел,ака (1861. 19 Фебр.) и ненаклоност к иољско ј револуцији ослабили су непријател>ско расположење Палацкога према Руси ји, те је као протеет против дуализма предузео пут у Москву и у Петроград 1867. Па.гацки не оставља мисао аустриске Федерације, али му дуализам убија наду у добру вољу Аустрије, у љубав Немаца и Маџара к правди. Тога ради у Русији тражапте Палацки ослонац за отпор према дсализмс. зато 1872. у поговору уза збирку ..Кабћо«!” наглашава внше национално-словенско него историско државно гледиште. „Палацки, као што видимо, у подмлаћеној Аустрији хоће да види Јевропу, цело човечанство у маломе. Аустрија треба да буде чувар многих равноправних народа. нарочито треба да поврате своја нрава потлачени Чесн н други Оловени. II када не би било друге Аустрије, описује Палацки у Франкфурту, у интересу Јевропе, шта внше у интересу хуманости. морали бисмо радити да је што је могућно нре створимо. 0 уставношћу по природи је дат п аустрославизам, јер су Словени у већини у царевини. Аустрославизам је Палацкому отпор панславизму, а поглавито панрусизму. Тако је 1848. н 49. г. мислио Палацки. Д' иочетку уставне ере Палацки Федерацију схвата с историскога државно-правнога гледишта: но ускоро против дуализма тражи потпору у словенској мислн. „Колебљивије су природе, но што се обнчно мисли, бнлн полптички програм Палацкога н његова нолитичка тактпка. Ваља нам признати , поред свега великог ноштовања према нашем великом историку п поред свега велнког цењена н.егова нсториско-философскога рада, да је нолнтички програм Иалацкога нрошао кроз внше мена. Нарочнто пада у очн колебање Дкло XIX 7