Дело

ПОЧЕТАК КРАЈА од МАРИЈЕ МЕГЕДЕ') Беше јесен н поноћ; железнпчка станпца херцешке престонпце лезкаше осамљена и тамна. Ио сведеном крову станичне зграде добоваше киша и отицаше клокоћући кроз олуке — што бејаше свакако погодна песма успављанка за вратарат чијн црвен нос и мали бео сунчаник над очима светљаху пза стаклених врата његове ћелије, и за два носача, који сеђаху на својим колицима, са опуштеним ногама и главама тако исто клонулим на груди. Воз стајаше већ готов, ну за пењање беше јошрано; један једини кондуктер, с малом лампом на грудпма, што бацаше оштру светлост, ишао је горе доле, н његовн корацн одјекиваху кроз ноћ. Долазили смо из позоришта; бејасмо задовољнн н уморни: наша свест не жуђаше ни за чим другим до за згодним куттком у купе-у; човек с ламиом отвори услужно врата, мп се 1ј Марија Мегеле стекла је леио име својим двема абирк Јма иод нменом л6гаие. Пе8сћЈсћ1еп“. II ако су женскиње на кн.ижевном пол.у већином идеалискиње, Марија Мегеде нрипада реалистичкој школи- Њеаине су приповетке новелистпчког жанра и нагоне читаоца на размишњање. Ото Лајкснер приказао је прво коло њезиних приповедака у „ПеиСчсће КотапгеЛип^^-у овим речима: „Ове су нрнче ваиста мрачне ('Јсгаи) тј жалосне-, ну оне зато нису безбојне, и ако укунно имају нарочпто за предмет јаде л>удског рода. Облик је одсечан и јасан, израз ногодан и без трага од мекости. Ну што овим новелама дајс нонајвише вредносги то је, што су нотекле из дубока срца. испуњена бескрајњим сажал.ењем, на ипак срца тако јака...“ Нрев.