Дело

ПОЧЕТАК КРЛЈЛ 103 заогртосмо у сзоје покрнваче и огртаче, п склопнсмо очи. Напол>у наста пешто више живота. Дрошке долажаху зврктајућиг, чујаше се потмуо шум међу-врата, поједнни бат ногу и довикнвања. Слушах све то у полу-сну, и подпгох очне капке. Мој друг беше све дивно удесио за спавање. За часак се препирасмо о евојем удесу: да ли ћемо самн остатп илн не, кад се он брзо подиже, и врата се огворпше. „Овде!“ рече кондуктер. Једна дама и девојче. које нмађаше десетак годнна, стајаху на степеници. Дама бејаше млада, красна и помодне елеганције. Пснод кратка, отворене боје огртача за кишу , видело се да јој је бпста веома пуна а струк веома танак. Кудрава коса металног плаветннла, коврчаше се нспод великог смело затуреног шешира. Она окруживаше обло, нежне масти лпце, чији узан нос беше нешто напрћен и чија су уста морала битн бајна кад су се емејала. Ну сада бајна горња усна беше сетно огобоњена; дама не изгледаше умна, на нн љупка: у њезиним пепељавоплавим очима лежаше нешто пусто. „Та зовни носачаО рећп ће срдито девојчици. која беше нешто уочљпво одевена: ношаше изнад сгрог капутнћа неки црвен оковратник и беше уплела плаву траку у дугу, злаћану косу. „Разуме се, морамо га предати. Вал/да не ћеш тражити од мене, да вучем ову гадну торбетнну! Ну девојчица енергично затресе косом. попе се V вагон ц повуче горе неку стародревну, путннчку торбу — занста гпусну торбетину од црног плнша са врло много врло црвених ружа и сјајним завијенпм месинганим оквпром. „Немој, то стаје опет новаца! Морамо се вознтп другом класом, јер ти кашљеш ! — Отац то не сме нн да зна! И мала већ стајаше 1'оре, н по реду нам се обрати својим чаробним, ружичнпх, осмехнутн.м лншцем, направп грациозан поклон, и рече: „Добро вече! “ Бејаше се попела и дама, чији уздржани, нешто префпњенн манпри јако одбнјаху оддетињасте доброћудностп девојчетове. Оеђаше ту, нема, неучествл јући нн у чему. са образнма наслоњеним на постављене сгране вагона. Ну дете се ннје могло тако лако стншагн: помпцаше своју торбу час тамо, час овамо,