Дело

1«>4 Д Е .1 0 испитнваше све узглавнике. климну ми главом, и најзад от* поче ћеретати. ,.Ала ће се он радовати, није веровао да ћега и ти доћп. Није волео ни да те ја походим. али мајка је мислила да је бо.не да те одмах доведем, те да ти све каже у очи!. . . Ах, лгного се срдпо на тебе, Клара, п за све крнвпо мајку, ну она је била сасвим мпрна п рекла му да је стара Јакобннова добро познага V вароши. п да средом п недељом није доносила , V својој велпкој котарицп, са својег пута ннкакових других 1\тасова до лажп п оговарања! Кад не идеш са фином господом, онда бп могао бнтп само Христнјан Ш.мит или неко други ту. код војске, п мо, аш носити лепе хал>ине....“ ,.Грета!“ подвикну дама и поднже руку. Беше, већ више пута, давала очнма знак, а сад пзгледаше скоро да ће својом фином рукавицом фиспути дете. Ну ипак не дође до тога. Глава госпофице Кларе обратп се прозору. Јасан звекет допираше нјто личаше иа треску саб.ве по поду. Потом журно спустн прозор; мала Грета гурну се уз њу. ,,Христијан Шмит није ту!“ рећи ће дете, пошто је испитујући, погледало. Ну дама не чујаше више; гурну врата и скочи на ио.ве. Грета заборавн да погледа за њом. — „Ах!“ узвикну сва блажена, и зграбн неку лепу кутију, што лежаше поредупражњеног места: „гле. заборавила је своје бомбоне! — Једну ћу узети, та има пх ту тако много! Једе увек слаткише, јер пева п каткад промукне!11 ,.Је лп то твоја сестра ?“ запптах је: то беше прва реч. којом сам ословпо једну од њпх обе. Грета поносно клпмну главом. „Певачица је још од прошле годнне у херцешкој опери. ('тоји сасвпм напред у хору; вндела сам је већ триред; једном као цпганчицу , једаред као властелннку , а данас опет као сељаче јако мн се допада!“ „А јесу лп вам још жпви родптељп ?“ „Родптељн ? (), да — отац и мајка, алп су браћа помр.та, а отац ј<‘ увек болешљпв н тако ужасно „џандрљив". што рекла мајка. Станујемо у X то је лепа, велика варош, али јо отац прост лимар. Имамо дућан н собичак поред њега; у