Дело

ПОЧКТАК КГА.1Л 1".-. задњој је кући радионица и изнад н>е соба за спавање. које су зимп тако студене, а лети тако запарне, са чега отац неирестано поболева. — И Клари баш не пуца срце закућом: та њојзи је овде много бол>е: тако леи стан и тако дивне стварп! Алн то отац не сме знати — он мисли да она п дал>е непрестано станује у ружној собици, као у почетку! А од својих најлепгих хаљина ие сме Клара нпједиу да обуче, кад дође нама; то јој је мајка забранила!“ ,,А кад твој отац једном сам дође, да видн шта је са твојом сестром „О, то он не може, за то је он немоћан. 1Јрекј\ че, кад је стара аброноша била код нас V дућану и причала којекакве лудорнје, беше већ и обућу навукао, али је потом морао ужасно да кашље. Кад се наљути закашље се, да му душа изаће на нос. Међутим, њезина сестра похита једној групи официра. што лагано корачаху по перону. Извештачена госпоственосг беше ишчезла, њезпне очп блистаху, а око уста бејаше се појавио осмејак, који јој прндеваше лепоту. Трчала је тако брзо, да се чујаше клапарање њезиних шиљастих ципелица с високим потпетицама по асфалту. Кондуктер, поред којег мину, погледа за њом п очевидно не знађаше шта да мислп о њојзп. Сад бејаше стигла мету н таче, с л *ђа, руком пекога внтког', бледог поручнпка. Он се оскрте; \х изразу његова лица огледаше се неко срдито пзненађење. Ну зато су је друга господа дочекала срдачнпје шалом п смехом. Изгледаше да јој се све то не свпфанн1: са скупљеним обрвама гледаше она хладно час једног час другог. „Имам само с тобом да говорим,44 рече она п зграбн гајтан на блузи поручниковој. Он је хтео да иде даље, сад заста п окрете се њојзи. „Не, то није Христијан ИГмпт,44 ноновп дете у купе-у. Веше зазвонило по други иут, п Грета погледаше за еестром: потом је опет заборавп због некога малог мопса, који се попе. иа руци своје господарице, у једап об.шжчвн куие. И сад стајаху Клара п кицкасчч1 поручипк тако блнзу нас, да је оштро н опрезно ухо могло разумети добар део