Дело

110 д е л о нашње стање у Аустрнји. Амалски маипр „гвоздене руке“ без сумње је допринео. да се данашње супротностп заоштре и загорче, али он их није створио, те с тога уклањање Баденија, ма како да је постало неизбежно. тешко да је што год доиринело, да ситуацпју разведри. Оно је устуиило место вдадн, која изводи Аустрнју из ћор-сокака, у којн је запала, ну оио је у исто време показало, да се таква влада не може наћи у аустриским власннчким редовима н партнјама, да ова .још ни у чему не надмашује иознату мудрост гроФа ТаФе-а ,нек се провлачп", п ако је нропала још за живота свога аутора већ пре два министарства. Узроци данашњем стању дубљи су од оннх у ногрешном шаховском потегу и иеспособности једнога мпннстра. Онп су у нај гешњој вези са особнтим развићем народностп н класа у Аустрпји. Нокушајмо да нрво најпре скнцирамо. Модерна национална идеја, чији нолет у целој Јевропн нрати заснивлње модерне државе, нпје ироста обмана илп халуцпнацнја, као што тврди један крптичар у расправп Једностраном материјалистичком“ Марксному, већ је основана дубоко на потребама народним. Изгледа нам, да еу нарочито трн Факгора утнцала при њеном развијању : прво нотреба буржоазије, произвођача робе у оиште, да за себе обезбедн унутрашњу ннјацу и да спољашњу по могућству нроширн, што водн ограђпвању с поља и зближавању унугра иротив општих снољних конкурената. Овој потреби најбоље може да одговорн нацнонална држава. Алн, где у једној држави жпве разне народности, ту граннце језика чине, у пеку руку, царннске границе, јер је језнк најважппје средство за саобраћај. Ово зблпжавање и шнрење областп језика, као н пскључивање конкуренције на страном језику, могу за обезбеђење унутрашње иијаце бнтп исто тако важнн Фактори, као што су на другом месту самосталност п велпчпна нацпоналне цржаве. Другн је кореи модерној нацноналној пдеји тежња за политичком слободом, за демократнјом, чије економске услове немамо потребе да овде нзлажемо. Та се тежња снажно развила у току нашег столећа у свпма модернпм културним државама. Она изражава жељу за потнуним сувереннтетом народа, којн хоће о својој судбнни слободно да решава, п који се оппре сваком сиољашњем насиљу, па иотицало оно од једпог лпца. чнтавогреда нлп какве друге пародности. Као трећи корен модерним нацпоналнпм тежњама изгледа нам ширење књпжевног народиог образовања у масу народну. То је у стварн појава, својствена деветнаестом столећу. Нре тога налазимо, не водећи рачуна о поједиинм изузецнма, народну поезпју и нзвеспо зеање у народу. којн се оснивају на усменој традпцпјн и не ирелазе локалну ограниченост појединих сеоских и градскнх општина. Норед тога налазимо књпжевпост, која .је као повластпца аристократске мањнне толико отуђена од народног жпвота, да се дуго служила туђим језицима н носила претежно интернационалан карактер. Латпнскп језнк, за којнм доцпије