Дело

НАЦИОНАЛНА КОРБА II ДРЖАВНО ИРАВО У АУСТРИЈН 111 местимице долази Францускн и ван Француске као књпжеван језпк, по* тиснут је цајзад народним језицима из књижевности, која је све више узимала национални карактер, али само код великих народа са развијеиом буржоазнјом. Мали, а нарочито економски заосгали народн , нпсу бпли кадри, да свој душевни животиопну на висину своје књижарске лнтературе, за коју ипсу моглн датн ни аутора, нити довољан број чпталаца. ' У деветнаестом веку школско образовање масе ностало је економском иотребом, а економски и нолитнчки живот нагонп масе, да се узајамно, на ширпм областима, споразумевају и да им се ноље знања што више проширн. Поред књижарске литературе јавља се н иовинарска и обс ненрестано захватају све шире кругове у иароду. На тај начин и мање народности иолажу темељ својој народној књижевностп. Најпре се јавља новинарска књижевносг, која је но каквоћи често врло сумњиве вредности. али која инак сирема земљпште за више облике оригиналне народпе књнжевности н која баш како ваља будп у маси свест о осећању језпковне заједннце и народис засебностпСви овн корени модерних националннх покрета имају свој иочетак дубоко у тендеицијама развића модерног друиггва. Онн су псториски оиравданп и свако вештачко кочење њиховог напредовања јесте и кочење соцнјалног развића. Пролетарпјат не само што није неиријатељски расположен ирема овој врсти националнпх иокрета, него се, нгга впше, и најживље ннтересујс, да се њихов ток не иарушн. Ну тн покрети никако не значе, даје међусобна борба народности ириродна и неминовна, иа нн онде, где више народности живе у ј('Дној држави , за што је Швајцарска јасан ирпмер. Ништа нема смешни.је, него хтети данашњу националну борбу у Аустрпјн објашњаватн уобичајеним Дарвиновим речима „Борба раса за опстанак*, што је до душе нриродан закон, п у полптпчким пословпма Младочеха са Баденијем илн у дрсци кловна ВолФа гледаги делање природпнх снла. Д На н претпоставка, као да су данашње националне борбе у Аустријп неизбежни продукат модерне нацноналне тежње, н да с тоганемогу престати све докле она траје, чнни нам се неонравдана. На иротив, ми внднмо у немодерном карактеру Аустрнје, у њеним Феудалнпм н апсолугнстпчкпм развалинама главну кривицу, шго су нацноналне тсжње расналпле тако злокобаи н бесмислсн народнп раздор и сматрамо као јединн могућн пут за њено савлађивањс уклањањс остатака Фсудалнзма п ансолутнзма. Аустрија још нп до данас нпје успела, да иостане модерном једноставном државом. Она је још п данас у стварн једаи конгломерат од држава н државица, скрпљсних срећннм жснндбама — 1и ГеИх Аизћча пићеу једпу целину, којој јс дпнастија једнна копча. Без пкаквог ограиичења то је важпло до друге половнне нрошлога века. Марнја Терезпја бнла је само краљица чешка . краљнца угарска, херцегпња шлеска н т. д., алп не владарка једие једноставпе државе. Она је иокушала, да пзведе једииство у уирављању државом. алп је тек њен