Дело

112 Д Е .1 0 син Јосиф II учинпо одлучаи нокушај, да створн једноставну дрисаву, Да сталешке прпвилегпје у поједииим земљама укине и да ову целокунну земаљску масу нотчннн властн једне исге бирокрације н нојске. Њихов пак рсжим, разумс се, бно је немачки. Не само што је дннастија била немачка — всћ по томе што је посила гитулу немачког цара — него п пнтелигенција п буржоазија, управо класе које су се истинале, и које су бнле потрсбне образованоме деспогнзму, бплс су готово у свпма земљама Немачке. Али је Јоснф II насео, Феудалнн иартпкуларизам био је јачн од њога. Тек је Француска револуција прпвела Аустрију нешто ближе идеалу једноставне државе. Она је разорила иемачку државу. Фрања II одрече се њенс царске круие, која беше своју вредност потпуно изгубпла, и назове се царем Аустрпје (1804.). Нешто внше од шесет година постојала је ова ново-створена „Аустрија ц 1807 год. ностаде од њс Аустро-Угарска монархија, чпји се један део зове Угарска а другн „Краљевпне п земље застунљенс у царевинском већу.“ Већ само име показује, какоје \.устрија још далеко од тога. да ностане модерном државом. Нод Метсрнпком је централнзаторскн апсолутизам достнгао свој врхунац. Што сад поједпне „краљевипе п земље,м прмбијаше једну уз другу, не беше више смео, уљудан и напредан деснотнзам као онај ЈосиФа II., већ нлашљиви, блесасти, али у толико нечаснији систем свуда нрисутног полициског њушкања, туторства н иотлачивања. Против њсговог несносног иритчска усташе, у првој половннп пашега века, јсдап по једап, сви народн у Аустрији, код којпх су номенутн усслови пробудили нацноналио осећање и гежњу за народном иозавпсношћу н слободом, н који су створили националпс покреге, које није могла угушпти иикаква снла. Свп су се моралн борнти против тадашњег ап солутизма као свога најближег неиријатеља, али то нису радплм сви на псти начин. Од значнјпијих саставннх делова Аустрије беху економскп највнше заостале \ гарска н Галиција. Баш због тога било је у њима, иоред сервплног дворског племства, још и нлемство из опанака, које се са жудњом сећало времена, кад је држава бнла у њиховим рукама, и то не држава у модорпом смнслу, већ Феудална, која значи пе само независност Ма1)Нра, односно Пољака, већ н њихово господарство овде над Хрватима, Нумуннма и Словацима, тамо над Рутенима и Немцпма, онде оиет над велпким бројем рутепског стаповииштва. Клице модерпог нацпоналног покрета мешале су се са чудноватим Фсудалним реминисценцама. СвакоЈако, док је нокрет био претежно опозиционалан, најјаче се истицала жеља за ослобођењем своје народности, у толнко већма, нашавшн најмоћннјег савезника у занадној јевропској демократијп. Алп свакп знатнијн уснсх овог нацпоналног покрега бпо ј(! довољап, да му скиие демократску превлаку, те ,\а со номоли реакцнонарно језгро. Услед онште реакције у времену измсђу 1815 п 1848 наравно ово се слабо примећавало. Ау-