Дело

114 Д Е .1 0 ког буржоазног дпберализма и маџарске и пољскс племићскс Фропде; као такав морао је бити несталнпјн н непостојанијп нсго остали помснути нацпоналнн нокретн. Сптан грађанпн, као што је познато, сушта је протпвречност, нола капиталпст, пола пролегар. И положај му је у данашњој држави пун противречностп V толнко, што политпчки мора бити ио прнроди домократ, јср својс интсрссс може да очува само под демократским уређењом док у аисолутистичкој државн нолпчнчкн мора бити реакционаран. Па другој пак страни гопе га љегови скономскн интереси, да свој идеа.1 тражп у прошлости, тако да јс он немнновпо реакцпонар. У једном случају осећа се као капиталнст, у другом као иролетар, једаннут као револуционар, други пут као рсакцпонар. 11 замислимо сад један такав покрет, кога носс класс са толиким супротностима, иод ногодбама толико сунротпнм као у Аустрији ! Ппјсдан нацпоналпп покрст не развија се у таквим суиротностима као чешки! За њега није ништа у псто се време клањатп у унутрашњој нолптнцн најрадикалннјој демократијп , а у спо.вашњој царском аисолутизму; данас хуситски нанадати, а сутра ићи раме уз раме с језуитима; дапас бити најснажнија одбрана слободе у држави, а сутра чинптп полицпскс услуге каквом апсолутнстнчком режиму;данас се надмстати у велеиздајству, а сутра се предати сервнлном византинизму. Што н овај покрет тражи свој идеал у прошлости, не треба се чудптп. Сптно грађаиство, ко.је је прежпвело свој златни век, тежн у напред за тнм. да своју прошлост нреобрази, н да у „старнм златним временима“ потражн свој идеал. Псто тако тамо нагнњу историци и адвокати, баш они круговп, нз којих сс иоглавнто п регрутују вође чешког нацноналног иокрета. Оин су свикли, да своје захтеве своде на стару правну титулу. Ни иемачки нроФесорп и адвокати, као што јс позиато, не сматрају нсмачко једннство као нужиост, која потиче нз модерних одпоса, већ као идеални аманет из времена старога Барбаросе. Али за Чсхс ,јс нрошлост имала много већи значај нсго за Немце. Она је за прве иостала не само Фантасмагорија, као и за друге, заносећн се песницима н славним говориицнма, него још н животна сила, која је означила иутове врло трезвеним реалним полнтпчарпма. То нијс тсшко разуметп. Како беше слаб п ирезрен чешки народ при појави модерног нациоиалног покрета, а како му сс сјајна ноказиваше његова нрошлост, доба Хусита, од којпх се тресла иемачка царевина, илн на прпмер доба Премислида Отокара II, онога краља чешког, који унрав.ваше војводством аустрпским, Штајерском, Корушком, Крањском, једном речп срцем данашње Аустријс! Обнављање државе старе Вјенцеславовс крунс било је бигни услов, ако се хтс.10, да чешки народ ноиова оживи. А елементп овс државс били су још ту. још је Аустрија бнла далеко од тога, да постане једпоставпом државом; још .јс постојало херцегство шлеско, маркгрофовина Моравска, а на првом месту 1»раљсвпна Чсшка. Још јс иостојала чешка скунштина; требало ју је само од цснтралне власти ослободитп, задобити у њој сплу,