Дело

НАЦИОНАЛНА БОРБА II ДРЖАВНО ПРАВО У АУСТРЦЈИ 115 на је тиме ударен темељ обновљењу старе славе. У тежњн да чешко земаљско веће учнне незавнсним од централне властп, сукобилн су се Чеси са Феудалним племством, које је имало у својим рукама сталешку скупштину, овај дроњак Феудалнога доба. Тако је чешко државно нраво иринремило савез између чешког иацноналног покрета н Феудалног племства, који је с времена на време раскидан. кад је у њему преобладао демократскн карактер, али је увек раније или доцније обнављан, чим се повела борба против либералних Немаца илн против централизма. Феудални н национални иартнкуларизам руковаху се. Тако налазнмо у Аустријп ннз националних покрега, од којнх сваки. бар донекле, потиче пз модерних чињеница , те је с тога несавладљив, алн је свакп од њих нагпан, да своје циљеве оствари у преживелим облицнма прошлости, који се нлн никако или само прелазно могу оживети употребом насилних, ну само нривремених, средстава. У колико су нацнонални иокрети у Аустрији подобни за жпвот. у толико су за њ неподобнн њнховп циљевп: то је супротносг, од које болује развнће ове државе у нашем столећу, п којајенајзад довела до данашњег стања. Та је нротивречност слабо пзбпјала на видело, док је апсолугпзам држао у шкрипцу све народе, на протпв одмах је пскакала на површину. чим је притисак попустио. Немцп н Маџарп стресоше 1848 јарам Метернихова режпма, за њима се свуда поведоше Словени. Алп се првн борци за немачку п маџарску слободу одмах побрннуше, да словенску независност угуше. Лпбералпп Немци били су тп, којн су за време словенског конгреса у Прагу нозвалп Виндишгреца, да према Чеспма употреби силу, и који су бомбардовање Прага поздравили истим лпковањем, којпм су доцније дочекали сабљашку регнменту Колерову и недавно опсадно стање. „Виндпшгрец се сдавно као делнја, који се осветно Чесима за све што се немачко зове, не само пз ФранкФуртске Павловске цркве. него и у бечком иарламенту.“ (V. Ко^е, Оез1:е1те1сћ уоп УИа^оз ћгз гиг ве^епуаИ, 1 В(1. стр. 8. Роге је ватрен немачки либерал и славенождер.) Алн онај исти Внпдшигрец, којн је Чехе касапио, наншаоје па њихово одобравање, чпм се окренуо протпв немачког Беча , да п немачк\ слободу угуши. Оне псте топове, којпма је Ираг запаљен, окитнлн с\ Пражанп венцима, кад су одвлаченн, да п Веч заиале. Међу тпм се у Угарској догодила обрнута појава. Нова народпа влада у Иештп отпочела је сво.ј рад мерама, којима би разне саставне делове старе „Стеваиове* круне спојила у једну целину н штојаче прн тесннла немаџарске народности старе угарске државе. Румуне, Србе и Хрвате. Ну кад су се овп одупрлн, мобилисалн су Угри војску да у Словена унпште н тежњу за независношћу. То је сгворило полазну тачку \ судару Маџара са бечким двором. Двор се наравно заузме за Хрвате као непријатеље Маџара у судару. којн је захвато таиве размере, да су побуњенн Маџарп нрогласнлн укндање хапсбуршке династнје. А Хрватп под