Дело

116 Д Е .1 0 Јелачићем беху нијвитрепијп заштитннди реакднје. Они су заједно с Виндпшгредовим труиама иобеддлн Беч. Са Маџарнма је свршнла реакдија тек иомоћу Гуснје. Шго није пош.10 за руком устлнидима од 1884 г., то су наставили На1клеон н Бнзмарк, који до костију потрееошс аустрискн апсолутизам ратовима од 1859 п 1866. г. Топовска грмљавина са СолФсрппа н Кенигреда оглашавала је погреб либералном режиму, који је н пначе био врло слабо недоношче, иошто с.е унанред одрицао да Аустрију претворн у савршено модерну државу. Новн централни парламенат осннвао се на пзборном праву, којс, иоред тога што није било опште, пије било још нн нодједнако, јер је задржало сталешко нзборно тело, скројено са свим по Феудалном обрасцу. У почетку је деитралнп парламенаг бпо само као неки одбор поједпнпх земаљских скунштина, које су бнрале чланове даревинског већа. Тек су 1873. г. уведенн днректнп нзборн по поједпннм нзборним окрузима. Аустрпја не постаде нп грађанском, а камо лн дсмократском државом. Ма како да је овај лпбералнзам био јадан, нпак је морао бар толико прегоретп, да народима Аустрије да бар неке слободе у кретању. То опет није зпачило нпшта друго, него да се свакп нанредак немачког централпстичког либерализма прнмиче по један корак гробу. Његов је режим већ отночео са одрицањем државног јединства. Ирнзната је самосталност угарске државе, дакле не само самосталност маџарске пародности, всћ ц њена превласт над Румунима, Словенпма п Немцима (у Ердељу и иа занадној гранпци). Тим су се већма уздали либерални Немци, да ће лако нзаћи на крај са аустријским заиадним Словенима. Алп немачка буржоазнја, норед свих наснлннх средстава, није усиела, да се одупре најездн Феудалпога племства, сптнограђанскнх н земљорадничких партикуларпста у алппскнм областнма и Словена. Тиролци, Далматпнци и Пољади добншс своја засебна права; ооследњи поступно добишс готово иотиуну аутономпју Галицнје, што нн овде као нп у Угарској не значи само самосталност својс народности, већ н превдаст ове над другима, кад Рутеннма. Све своје снлс сконценгрисала је немачка буржоазија на савлађнвање чешког надионалног нокрста, за њу најопаснијег и најважннјег. Га Чешка је иајбогатпја земља монархије, а немачка буржоазнја њеи прнвнлегисан сксплоататор. Али ни са Чеснма ннје могла нзићи на крај. У тежњи да нх умирп, утрошила јс немачка буржоазија своју најбољу снагу. Удружена са чешком демократпјом можда бн оборпла Феудалне п апсолутистичке елементс. Борба немачког грађанства са чешким само је јачала Феудалио-клерпкалну реакцпју. Скоро на измаку седамдесетих годпна бно је немачки либералнзам савршено нзнурен н сгарп аустрпски снстем владања могао је поново мирно отпочетн, да не беше упорних Чеха, који одлучно пркосише бечкој ценгралној унрави тражећи своје