Дело

1*20 д к д о 1>олу, словеначко у НГгајерској н Крањској: сва она остала би нерешена, услед чега би н да.ве тнњао жнжак шовинизма, којп би се све више и више распа.Ђпвао п данашњу сптуацпју до бесконачностн продужавао. Немци у Чешкој морају се одвојпти од Чеха; али нека се потпуно одвоје, у место да се по нова спајају у земаљском већу. Алп за то треба уједпннти нераздвојне чешке језнковне областп у Чешкој, Моравској и Шлезнјн. у једну аутономну адмпнистративну област на пстим нравннм основама, као немачко чешке департмапе плп кантоне. Псто то урадптн п у осталим језнковним областнма. Само такво гвестрано п начелно решење питања о језнку могло би донекле донети Аустрнјп нациопални мнр. Оно не би одмах савладало траднцпоналне, укорењене супротности, исто тако не би одклоннжо нн нацпонална иитања секундарне природе, као што је ппгање о постунању нрема оним језнковним острвпма или нацноналним мањинама у малпм местнма, као на пр. поступање с Немцпма у Прагу п Чесима. у БечуАли ова би шггања заостајала иза великпх, оиштих државних, пнтања о полптнчкпм и соцпјалним реФормама, она никад не бн захватала и на рушавала целокуппн полптнчки живот, па бн се средствнма модерне полптичке тактнке могла остварити. Али од куда да дође снла за решење нацноналног питања? Феудално-клерпкалнн елементи. којн госнодаре у Аустрији, одупрли бн се из петнпх жнла; јер су нацноналне свађе и партикуларпстичка траднцн.ја најпоузданија нодлога њихове моћп. Завађене народностп морале би се споразуметн о таквом решсњу језиковпог нитања, које би одговарало цпљу, пре него што бн се оспажиле, да га наметну Феудално-клернкалннм елементима. Али за то су врло слаби изгледи. Ниједна народност пеће устуипти ни стоиу освојеног земљпшга, прнзнавање подједнаког права за све. далеко је од свпју њнх без разлпке. Они нсти Немци, којп траже поделу Чешке. чупали бп косе од љутине, кад бн морали нрпстати на поделу Шлезпје у трн језиковпе области — пемачку. »чешку н пољску — илп на поделу Штајсрске н Корушке н ује днњење словенских делова ове области са Крањском у јсдну словеначку језиковну област. Ствар со нп у колпко не ноправља нн положајем, ко.јп су задобпли ситно грађанство н сптио земљораднпштво До сад смо наглашавали само оне моменге у аустрпјској нсторијп. којн расветљују особеност њенпх нацноналнпх бораба. Али нстовремено са њнма вршнло се соцнјалпо н иолнтичко развнћс, које је ншло упоредо са развнћем осталпх јсвропскпх земаља. Од краја шесетнх годнна свуда панлазнмо на прошпрпвање изборног права, које се шпри нлп на све класе И.1П бар па сптно-грађанство п ситио-земљорадништво. Ну у истој мери, \ којој су се последње две класе почеле прнвикаватн, да се корнсте својим правом и да постају свесне своје снаге , у пстој су мери почеле окретати леђа грађапском лнберализму, коме су дотле бнле пратноцн. Пуни